„To je jasna i očigledna prevara – obmana sveštenika“: Sveti pokrov raskrinkao tek pronađeni zapis iz 14. veka

Sveti pokrov ili Torinsko platno čuvena je hrišćanska relikvija i mnogi misle da je to plaštanica u koju je umotano telo Isusa Hrista nakon raspeća. Međutim, dokaza da je u pitanju falsifikat iz srednjeg veka sve je više, a najnoviji dokaz je srednjovekovni dokument.

Kako je Telegraf Nauka pisao početkom meseca, brazilski forenzički 3D umetnik Cicero Moraes je, u studiji objavljenoj u žurnalu Archaeometry, dokazao da se na Svetom pokrovu ne nalazi ni otisak lica i tela Isusa Hrista, ni otisak bilo kog ljudskog tela, već otisak plitkog reljefa.

Preporučujemo

Drugi naučnik sada je objavio studiju u Journal of Medieval History u kojoj otkriva najstariji poznati zapis o Svetom pokrovu i mišljenje koje je o njemu dao čuveni normanski teolog Nikola iz Orezma.

Otkriće pokazuje da je ovaj teolog, kasnije biskup Lizjea, odbacio mogućnost da je Torinsko platno (tada nazivano samo Pokrov) autentično i naveo je da je to „jasna i očigledna prevara – rezultat obmane ‚sveštenika‘“, saopštio je Taylor & Francis, izdavač žurnala.

Datiranje radioaktivnim ugljenikom

Ranija datiranja Svetog pokrova radioaktivnim ugljenikom pokazala su da je platno proizvedeno krajem 13. ili 14. veka, a ne u vreme Isusovog života.

- Ova sada kontroverzna relikvija vekovima je u žiži rasprava pristalica i kritičara njenog kulta – rekao je dr Nikolas Sarzou, glavni autor nove studije.

Dr Sarzou je istraživač istorije na Katoličkom univerzitetu u Levenu, u Belgiji. Njegova specijalnost je istorija relikvija i slika, a posebno onih sa Zapada u kasnom srednjem veku. Njegov novi rad je važan, objašnjava on, jer pokazuje da je izjava, koju su pronašli poznati istoričari Alen Buro i Beatriče Delorenti u raspravi Nikole iz Orezma, prva i najstarija koja predstavlja zvanično i poštovano odbacivanje Torinskog platna.

Raniji najstariji izveštaj napisao je 1389. biskup iz Troa, Pjer d Arsi, koji je odbacio Sveti pokrov kao prevaru i naveo da je njegov prethodnik to uradio oko 1355.

Dr Sarzou rekao je da je Nikola iz Orezmea, kasnije biskup Lizjea, bio veoma važna ličnost tog vremena i bio je poznat po pokušajima da nađe racionalna objašnjenja za čuda i druge fenomene. Bio je uticajan i zbog svojih radova iz oblasti ekonomije, fizike, astronomije i filozofije.

Plaštanica je odbačena

- Ovo što je otkriveno je značajno odbacivanje plaštanice. Nikola iz Orezma tvrdi: „Ne moram da verujem nikome ko tvrdi: ‚Neko mi je učinio takvo čudo‘, jer mnogi sveštenici tako varaju druge, kako bi iznudili priloge za svoje crkve. To je očigledno slučaj za crkvu u Šampanji, gde se govorilo da postoji pokrov Gospoda Isusa Hrista, i za gotovo beskonačan broj onih koji su takve stvari krivotvorili, i druge.“ On nije odabrao bilo koju relikviju kao primer prevare sveštenika, odabrao je da naglasi pokrov iz hrama u Šampanji kao izuzetan primer laži sveštenika – rekao je dr Sarzou i dodao:

- Ovaj zapis odskače zbog pokušaja racionalnog objašnjenja za neobjašnjive pojmove, umesto da ih tumači kao božanske ili demonske. Filozof je čak rangirao izjave svedoka prema faktorima pouzdanosti, a bio je obazriv i prema glasinama.

- Nikola iz Orezma nije bio voljan da žrtvuje naučni pristup u pastroralne svrhe, za njega je bilo ključno da osudi sve greške i manipulacije. Kada se posmatra u široj istoriji relikvija i pobožnih slika, ovaj slučaj nam daje neobično detaljan prikaz prevare sveštenika - teme koja se obično generički obrađuje u satiri ili teološkim debatama o potencijalu za sujeverno obožavanje, ali vrlo retko dokumentuje u obliku konkretnih optužbi za prevaru protiv klerikalne institucije – naveo je dr Sarzou.

Filozofova procena pokrova podstakla ga je, dodaje, da bude još više sumnjičav prema tvrdnjama sveštenstva.

Komentarišući ovo otkriće, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za Sveti pokrov ili Torinsko platno prof Andrea Nikoloti, profesor istorije hrišćanstva i crkve na Torinskom univerzitetu, rekao je ovo predstavlja „dodatne dokaze da su još u srednjem veku znali da plaštanica nije autentična“.

Tehnološki i naučni dokazi

- Drugi tehnološki i naučni dokazi, koji ukazuju na isto, nisu se promenili. Novo otkriće je posebno važno jer potvrđuje da su ga u vreme njegovog nastanka, verovatno oko 1370, predstavljali kao autentično u Lireu. I da je to bila velika vest, koja je stigla i do Pariza. Mišljenje Nikole iz Orezma bilo je važno jer nije bio lično uključen u spor i nije imao interesa da podrži jednu ili drugu stranu – rekao je on.

Nikola iz Orezmea, dodao je dr Sarzou, spomenuo je Sveti pokrov u dokumentu pisanom između 1355. i 1382, najverovatnije posle 1370. Njegova hipoteza je da je ovaj otkrio prevaru kada je bio istraživač i savetnik kralja. Pokrov je bio izložen u Lireu (tada je bio poznat kao Pokrov iz Lirea) oko 1355. kada je biskup iz Troa naredio da ga sklone. Nakon toga vođena je velika istraga sa mnogo dokaza da plaštanica nije autentična i da su ljudi plaćeni za „lažna čuda“.

Pokrov je bio sakriven tri decenije dok nije papa Klement VII dozvolio da ponovo bude izloženo, ali uz stroge instrukcije da se vernicima kaže da je to predstava Pokrova, a ne Pokrov. Zvanično je proglašeno lažnim u dokumentu pape Klementa VII iz 1389.

Plaštanicu je kasnije preuzela dinastija Savoja, a 1578. prebacili su je u Torino, svoju novu prestonicu. Postala je vlasništvo Rimokatoličke crkve nakon smrti bivšeg italijanskog kralja Umberta II Savojskog (inače unuka crnogorskog kralja Nikole Petrovića) 1983.

- Sveti pokrov je najbolje dokumentovani slučaj falsifikovane relikvije iz srednjeg veka i jedan od primera kulta koji su odbacili i Crkva i sveštenici – rekao je dr Sarzou.

(Telegraf Nauka/Taylor & Francis)