Posle 9.000 godina uzgajanja, pirinač je dostigao svoju toplotnu granicu

Pirinač je kroz istoriju bio biljka koja voli toplotu. Divlji predak kultivisanog pirinča nekada je rastao prvenstveno na vrelim, kišovitim poluostrvima Malaje i Indokine, kao i na ostrvima Jugoistočne Azije. Tek kada se klima na Zemlji zagrejala nakon poslednjeg ledenog doba, divlji pirinač se znatno proširio na centralnu Kinu i Južnu Aziju, gde su ga ljudi pripitomili u dva događaja koji se verovatno ubrajaju u najvažnije u istoriji naše vrste, saopštio je Prirodnjački muzej na Floridi.

Pirinač je bio pokretač mnogih najranijih civilizacija i ostaje praktično nezamenljiv izvor hrane u modernom svetu. Danas polovina celokupnog čovečanstva dobija 20% svojih kalorija iz pirinča, a više od milijarde ljudi zavisi od proizvodnje i distribucije pirinča za svoju egzistenciju.

Preporučujemo

To bi se uskoro moglo promeniti. Naučnici upozoravaju da će tokom narednih 50 godina globalno zagrevanje uzrokovano emisijom gasova staklene bašte ubrzati tempom koji je 5.000 puta brži od bilo čega sa čime je pirinač, kao i mnoge druge poljoprivredne kulture, ikada morao da se suoči tokom svoje evolucione istorije.

Prepušten sam sebi, čak i pirinač - uprkos svojoj sklonosti ka toploti - gotovo sigurno ne bi mogao da drži korak. Uz pomoć ljudi, koji pažljivo uzgajaju i genetski modifikuju nove sorte, moguće je da će pirinač uspeti da se prilagodi. Ali, kako kaže Nikolas Gotije, kustos za veštačku inteligenciju u Prirodnjačkom muzeju na Floridi, najbolji scenario nije nešto čemu se bilo ko raduje.

- Ove promene će biti razorne, a proces adaptacije neće biti besplatan. To se mora raditi sa namerom i možda neće biti prijatno - rekao je on.

Gotije je vodeći autor nove studije objavljene u Nature Communications Earth & Environment koja kombinuje podatke iz više naučnih disciplina kako bi predvidela moguću budućnost pirinča - ili njen nedostatak - u svetu koji se ubrzano zagreva. Prognoza je sumorna.

- Regioni na jugu, kao što su Indonezija i Malezija, biće najteže pogođeni, a proces prilagođavanja će mnoge ljude ostaviti po strani. Oni koji danas zavise od pirinča za sopstveni opstanak nisu nužno oni koji će imati pristup novim genetskim sortama koje se razvijaju – rekao je on.

Pretnja bezbednosti hrane koju predstavlja globalno zagrevanje je višestruka, a u slučaju pirinča, ona uključuje dugu istoriju prilagođavanja u suprotnom toplotnom smeru — ka hladnijim klimama.

Pirinač je prvobitno pripitomljen u slivu reke Jangce u centralnoj Kini pre između 7.000 i 9.000 godina, kada su blage temperature i česte kiše omogućile ljudima da razviju poljoprivredna društva širom sveta.

Foto: Chanwit Wanset/Solent News & Photo Agency / Solent News / Profimedia

Na osnovu arheoloških dokaza, farme pirinča u Kini proširile su se na sever i istok duž toka reke Huang He i na zapad u unutrašnjost Kine, počevši pre otprilike 5.000 godina i nastavljajući se tokom jednog milenijuma. Zatim, pre oko 4.200 godina, period naglog zahlađenja i suše pogodio je veći deo Evroazije, uzrokujući propadanje nekoliko civilizacija — uključujući Akadsko carstvo i Staro egipatsko kraljevstvo.

Uzgajivači pirinča u Kini prilagodili su se uzgojem novih sorti koje su mogle da tolerišu niže temperature. Postojanje ovih novih sorti otpornih na hladnoću na kraju je omogućilo da se proizvodnja pirinča proširi na regione sa umerenijom klimom, kao što su Koreja i Japan.

Nasuprot tome, prelazak sa hladne na toplu klimu može zahtevati više od toga da biljka samo ubrza svoj razvojni ciklus.

- Ne vidite tu vrstu fleksibilnosti na vrelom kraju skale jer će u određenom trenutku biljka fizički prestati da funkcioniše - rekao je Gotije.

Gotije je želeo da sazna gornji temperaturni prag iznad kojeg moderne sorte pirinča ne mogu da opstanu. Radeći sa kolegama sa Univerziteta u Njujorku i Univerziteta u Vašingtonu, Gotije je kombinovao arheološke i botaničke zapise, uključujući satelitske snimke, poljoprivredne registre i podatke iz herbarijuma, kako bi utvrdio gde se pirinač uzgajao kroz istoriju i gde raste sada.

To je rezultiralo mapom kojoj su mogli da dodaju trenutne, istorijske i buduće klimatske projekcije. Koristeći ovo, utvrdili su da se pirinač danas uzgaja gotovo isključivo u oblastima sa prosečnom godišnjom temperaturom manjom od 28 stepeni i prosečnim mesečnim maksimumom manjim od 40 stepeni.

Sa ovim osnovnim vrednostima, autori su koristili artefakte sa 803 arheološka nalazišta kako bi pratili istorijsko kretanje pirinča i utvrdili kako se to poklapalo sa prošlim temperaturama. Rezultati ukazuju na to da ni u jednom trenutku tokom 9.000 godina uzgajanja pirinač nikada nije uzgajan u regionu sa prosečnom godišnjom temperaturom višom od 28 stepeni.

(Telegraf Nauka/Florida Museum of Natural History)