„Vaskrsla“ džinovska moa, izleglo se 26 zdravih ptića: Naučnici „oživeli“ vrstu izumrlu pre 500 godina

Američka kompanija Colossal Biosciences saopštila je da se više od 20 zdravih ptića izleglo iz veštačke platforme za jaja koju je proizvela u nastojanju da vrati u život ogromnu, izumrlu pticu džinovska moa, koja je pre više vekova nastanjivala Novi Zeland.

Moa je, pored ptice dodo, među šest vrsta koje ova kompanija planira da vaskrsne, koristeći prastare uzorke DNK, preneo je Rojters.

Preporučujemo

Foto: Colossal Biosciences Inc/ JLPPA / Bestimage / Profimedia

Kompanija koja je posvećena "oživljavanju nestalih vrsta" prošle godine je saopštila da je genetski modifikovala stašnog vuka, izumrlog predatora iz ledenog doba.

- Koristeći naš sistem, izlegli smo 26 ptića i sada aktivno pratimo ove ptice dok odrastaju - rekao je za Rojters Ben Lam, izvršni direktor i suosnivač kompanije.

Veštačka platforma za jaja

On je dodao da su se ptići izlegli u sedištu kompanije u Dalasu, u Teksasu. Veštačka platforma za jaja uključuje bioinženjeringovanu membranu na bazi silikona postavljenu unutar krute spoljašnje strukture. Membrana je napravljena tako da imitira funkciju razmene gasova ljuske jajeta, omogućavajući embrionu ptice da udiše kiseonik regulisanjem kretanja gasova i vlage.

- Tehnologija je dizajnirana tako da verno replicira uslove prirodnog jajeta kako bi se izlegle zdrave životinje sa normalnim razvojem, plodnošću i životnim vekom. Ovo je posebno važno za vrste poput moe, čija su jaja bila daleko veća od jaja bilo koje žive ptice - rekao je Lam.

Nijedna postojeća vrsta ptica nije dovoljno velika da položi jaje džinovske moe koje je veličine fudbalske lopte. Moa, koja je bila visoka oko 3,6 metara, izumrla je pre otprilike 500 godina, uglavnom zbog lova. Emu, velika ptica iz Australije koja ne leti i može da dostigne visinu od oko 1,8 metara, najbliži je njen živi rođak, navodi Rojters.

Foto: Colossal Biosciences Inc/ JLPPA / Bestimage / Profimedia

Da bi se izlegla džinovska moa, kompaniji je bio potreban način da oplodi embrion, objasnio je Lam i dodao da čitav proces počinje oplođenim ptičjim embrionom, slično najranijim fazama razvoja unutar prirodnog jajeta.

- Kako se embrion razvija, sistem veštačke platforme obezbeđuje kontinuiranu kontrolu okoline i suplementaciju gde je potrebno, na primer, podršku kalcijumu tokom rasta skeleta, koji bi normalno dolazio iz prirodne ljuske - ispričao je Lam.

Prema njegovim rečima, za 26 ptića, ukupno vreme razvoja od transfera embriona do izleganja bilo je približno 21 dan, što je u skladu sa normalnim razvojem za vrstu. Kako je Lam ukazao, ova veštačka platforma za jaja mogla bi da bude korisna u očuvanju ugroženih vrsta ptica.

Foto: Colossal Biosciences Inc/ JLPPA / Bestimage / Profimedia

Šta kažu drugi naučnici

- Ovo je tehnički zanimljivo dostignuće, ali je važno razlikovati tehnološku platformu od šireg narativa o oživljavanju izumrlih vrsta. Ponovno stvaranje izumrle vrste, kao što je moa, zahtevalo bi mnogo više od inkubacione platforme, uključujući preciznu rekonstrukciju genoma, odgovarajući razvoj, fiziologiju, ponašanje, dobrobit i ekološki kontekst. Čak i tada, rezultat bi verovatno bio inženjerski projektovan surogat, a ne istinska obnova izumrle vrste. Zato bi se najkredibilnija translaciona vrednost mogla nalaziti u primenama kao što su spasavanje embriona, očuvanje ugroženih ptica i kontrolisano stvaranje genetski modifikovanih linija ptica, naročito ako se pokaže kao ponovljivo, skalabilno i kompatibilno sa normalnim dugoročnim zdravljem, pre nego u samom oživljavanju izumrlih vrsta – rekao je za Science Media Centre dr Duško Ilić, profesor Kraljevskog koledža Londona (KCL).

On je dodao da „u ovoj fazi, bez pristupa osnovnim podacima ili recenziranom naučnom radu, teško je adekvatno proceniti snagu dokaza, metodologiju, ili to koliko nalazi mogu biti ponovljivi i primenljivi“.

- Veštačke, providne zamene za ljusku jajeta su i ranije korišćene za uzgoj embriona ptica, ali nikada nisu funkcionisale naročito dobro. Čini se da je kompanija Colossal razvila bolju verziju i olakšala njenu proizvodnju. To zvuči impresivno, ali tako i treba da zvuči, jer je u pitanju saopštenje za medije. Morali bismo da vidimo stvarne podatke da bismo znali koliki korak napred ovaj rad predstavlja. Radujem se čitanju više detalja kada budu objavljeni, ali dok se ne pojavi recenzirani naučni rad, isto tako bih mogla da dajem stručni komentar na neku reklamu sa Jutjuba – rekla je dr Luiz Džonson, profesorka evolucione genetike na Univerzitetu u Redingu.

Karles Lalueza-Foks, direktor Prirodnjačkog muzeja Barselone i specijalista za tehnike obnove DNK iz ostataka iz prošlosti, rekao je za Science Media Centre da je kompanija Colossal uspela da razvije veštačko jaje, „nešto za šta ne postoje uporedivi presedani“.

Foto: Colossal Biosciences Inc/ JLPPA / Bestimage / Profimedia

- Najznačajniji prodor leži u propustljivosti membrane, koja omogućava prolaz gasova (kiseonika i ugljen-dioksida). Colossal ima za cilj da povrati izumrlu novozelandsku pticu, mou, ali su njena jaja bila 80 puta veća od kokošijih i oko osam puta veća od emuovih; neke vrste moe bile su visoke preko tri i po metra i mogle su težiti do 250 kilograma. To znači da nisu mogli da koriste nijednu modernu pticu kao surogat majku, zbog čega su se odlučili za razvoj sopstvene tehnologije sistema za veštačku inkubaciju. Najpraktičniji pristup će verovatno biti korišćenje kokošaka kao inkubatora u ranim fazama razvoja, a zatim prebacivanje embriona u veštačka jaja, čija se veličina može prilagoditi po potrebi. Ovo povećanje na nivo embriona velike veličine verovatno će zahtevati dalja istraživanja kako bi se osiguralo da je sistem skalabilan – rekao je on i dodao:

- Naravno, ovo bi moglo da se koristi i za oživljavanje drugih ptica, kao što je karolinski papagaj, čiji sam genom prvi put sekvencirao pre šest godina. U to vreme, teškoće u manipulaciji ptičjim genima zbog njihove oviparne strategije (polaganja jaja) u potpunosti su ih isključile iz bilo kakvog poduhvata oživljavanja, i zapravo, ptice nikada nisu uspešno klonirane iz istog razloga (a prošlo je 30 godina od kloniranja prvog sisara). Ali, ovo veštačko jaje može imati i druge primene u biotehnologiji i biomedicini. Na primer, transgene kokoške se koriste za proizvodnju proteina sa terapeutskim funkcijama u belancetu. Sa ovim sistemom, ako se može skalirati, proizvodnja bi bila efikasnija.

Kako on navodi, ostaju etička pitanja u vezi sa krajnjim ciljevima kompanije Colossal.

- Legitimno je zapitati se da li ima ekološkog smisla genetski redizajnirati neke moderne ptice da površno podsećaju na moe, i kakva bi sudbina čekala takve životinje. Da li bismo ih pustili na Južno ostrvo Novog Zelanda? Kao i kod drugih primera koje je ista kompanija plasirala u javnost - dovoljno je setiti se mamuta ili džinovskog vuka - postoji prilično iznenađujuća mešavina naučnog napretka i publiciteta koji bi se mogao opisati kao obmanjujući, što prevazilazi naučnu sferu i uvek se mora tumačiti u kontekstu poslovnih interesa jedne privatne kompanije – naglasio je Lalueza-Foks.

(Telegraf Nauka/Tanjug)