Vreme čitanja: oko 5 min.
Ekskluzivno: Ben Lem za Telegraf Nauku o planovima za oživljavanje runastih mamuta i ptice dodo
Vreme čitanja: oko 5 min.
Nadamo se da ćemo prvo mladunče mamuta dobiti 2028. godine, rekao je izvršni direktor i suosnivač kompanije Colossal
Runasti ili vuneni mamuti i ptica dodo, dve davno izumrle vrste, mogle bi uskoro ponovo da hodaju našom planetom. Oživljavanje ovih životinja plan je američke kompanije Colossal.
Ideju da iskoriste razvoj genetike i tehnike editovanja DNK za svojevrsno vaskrsavanje runastih mamuta, koji su iščezli pre oko 4.000 godina, ova firma objavila je još pre nekoliko godina, a nedavno su na listu dodali i pticu dodo, za čije istrebljenje u 17. veku je kriv čovek. Dok pojedince ovakve vesti podsećaju na film „Park iz doba jure“ i na njih gledaju s podozrenjem, drugi smatraju da je sjajno što napredak nauke omogućuje da u vreme masovnog izumiranja vrsta neke od životinja koje su odavno nestale sa lica Zemlje ponovo stignu među nas.
Na pitanja Telegraf Nauke o projektima kompanije Colossal odgovorio je Ben Lem (Ben Lamm), izvršni direktor i suosnivač te kompanije.
- Zašto ste odlučili da oživite runastog mamuta i pticu dodo? Da li imate planove o „vaskrsavanju“ još nekih vrsta?
- Odabrali smo runastog mamuta jer je reč o megafauni tolerantnoj na hladnoću, koja će pozitivno da utiče na planetu i može pomoći u spasavanju modernih slonova od izumiranja. Pticu dodo smo odabrali jer je do njenog izumiranja dovela ljudska aktivnost i predstavlja simbol izumiranja vrsta ljudskom krivicom. Prema podacima Laboratorije za orintologiju Kornela, populacija ptica na svetu opala je za više od 3 milijarde u poslednjih 50 godina. Crvena lista Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) sada kategorizuje više od 400 vrsta ptica kao izumrle, izumrle u divljini ili kritično ugrožene. Osnivanjem Ptičje genomske grupe, trudom na oživljavanju vrsta i tehnikama spasavanja genetike, Colossal je na misiji da obnovi ono što je izgubljeno i da preokrene ovu zapanjujuću statistiku. Otvoreni smo i za razmatranje drugih vrsta ako možemo da iskoristimo tehnologiju stvorenu za konzervaciju.
- Kojim procedurama sprovodite plan oživljavanja vrsta – kloniranjem, editovanjem gena ili nečim drugim?
- Na stranici o ovim vrstama na našem sajtu opisujemo proces za svaku od njih.
Šta piše na sajtu kompanije ColossalNajprepoznatljiviji projekat Colossala je oživljavanje runastog mamuta ili preciznije slona otpornog na hladnoću sa ključnim biloškim karakteristikama runastog mamuta. Hodaće kao runasti mamut, izgledaće kao on, zvučaće kao on, ali najvažnije je da će moći da naseli ekosistem koji je napušten kada je runasti mamut izumro. Naš proces oživljavanja runastog mamuta je ovakav:
* otkrivanje dobro očuvanih uzoraka runastih mamuta sa Aljaske i iz Sibira,
* sekvencioniranje genoma više runastih mamuta kako bismo dobili pun genom,
* sekvencioniranje što više uzoraka azijskog slona, koji je najbliži rođak runastog mamuta, identifikovanje važnih gena koji su zaslužni da runasti mamut bude savršeno adaptiran za niske temperature poput duge dlake, zakrivljenih kljova, masnih naslaga, hemoglobina...
* rad sa konzervacionistima na uzorku tkiva slona i razvijanje zdravih slonovskih ćelija,
* korišćenje alatki za editovanje gena poput makaza za sečenje slonovskog DNK i ubacivanje sekvenci gena mamuta u slonovske ćelije,
* izmena svih relevantnih gena da se napravi ćelijska linija slonova adaptiranih na hladnoću i verifikacija promena korišćenjem tehnologija sekvencioniranja,
* korišćenje tehnologije matičnih ćelija za testiranje osobina u ćelijama i korišćenje životinjskih moddela za testiranje osobina,
* korišćenje editovanih jezgara ćelija i spajanje sa jajnom ćelijom zdrave ženke azijskog slona,
* implantacija embriona u surogate azijskog ili afričkog slona, trudnoća od 22 meseca i rođenje prvog mladunčeta runastog mamuta.
Ptica dodo je simbol istrebljenja za koje je kriv čovek. Zbog toga je naša namera da se udružimo sa vladom Mauricijusa da uspostavimo fondaciju za oživljavanje i puštanje u divljinu ptice koja nam ne dostaje. Proces oživljavanja ptice dodo takođe ima nekoliko koraka tokom kojeg će za istraživanje genoma ptice dodo koristiti sledeće vrste:
* nikobarski golub,
* najbliži živi rošak,
* usamljenik sa Rodrigeza
* najbliži genetski rođak i
* kokoška, najčešća ptica na svetu.
Onda će naučnici koristiti tehnologiju editovanja gena kako bi restaurirali genom ptice dodo, nakon čega slede inkubacija i izleganje.
- Kada očekujete da dobijete prve mladunce mamuta ili ptice dodo? Koliko njih planirate da oživite?
- Kod slonova trudnoća traje 22 meseca. S tim u vidu, nadamo se da ćemo prvo mladunče mamuta dobiti 2028. Što se ptice dodo tiče, cilj nam je da procenimo naš inženjerski trud za dve godine kako bismo bolje razumeli našu hronologiju. Naš cilj je da uspostavimo održiva krda u divljini i da im obezbedimo dovoljno genetskog diverziteta da mogu da napreduju.
- Postoji li strah od negativnog uticaja vraćanja u život davno izumrlih vrsta?
- Colossal radi sa lokalnim vladama, domorodačkim grupama, zemljoposednicima i grupama za očuvanje prirode, ali i sama radi ekološke studije izvodljivosti kako bismo bolje razumeli posledice. Procesi povratka u divljinu su spori, dobro osmišljeni i metodično isplanirani.
- Da li često čujete da neko poredi vaš projekat sa filmom „Park iz doba jure“ i kako se osećate zbog toga?
- Verovali ili ne, ali čuli smo to i ranije. „Park iz doba jure“ je distopijski film napravljen da zabavi. Iako se u filmu može uživati, značajnija stvar koju je on postigao je učenje ljudi o genetskom inženjeringu i DNK. U „Parku iz doba jure“ naučnici su rupe u DNK dinosaurusa popunili delovima iz DNK žaba. U Colossalu mi radimo stvari potpuno suprotno. Gledamo drevne mamute, kao i DNK drugih izumrlih vrsta, i identifikujemo gene koji čine te vrste jedinstvenim i stvaraju specifične fenotipove. U „Parku iz doba jure“ nisu radili na očuvanju okruženja i povratku životinja u divljinu.
- Uključili ste se u BioRescue kako biste spasli severnog belog nosoroga od izumiranja. Kako planirate da to uradite i koliko je takav rad važan?
- Svu tehnologiju razvijenu za oživljavanje vrsta, a koja može da se koristi za očuvanje vrsta, dajemo besplatno ostatku sveta. Takođe, Colossal radi na konzervacionim projektima tako što svoje tehnologije za genetsko spasavanje primenjujemo na različite kritične projekte očuvanja poput spasavanja severnog belog nosoroga.
(Telegraf Nauka)
Povezane vesti
Zašto smo izgubili repove? Naučnici konačno imaju odgovor
Nosimo DNK izumrlih rođaka
Otkrivanje tajni tamne materije minijaturnih bakterija: Enigma sveta patescibakterija
Iz glinene cigle stare 2.900 godina izvučen antički DNK, otkrivena kapsula biljnog života
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
