Vest je obišla planetu - izumrla životinja je vraćena u život: "Slušate njen prvi urlik u 10.000 godina!"

To su Romul i Rem, identični blizanci koje je stvorio genetski startap Kolosal Biosajenses (Colossal Biosciences). Oni su, prema rečima direktora kompanije za životinje, prvi strašni vučići u poslednjih 12.000 godina.

Da bi se rodio, Kolosal je uzeo DNK iz zuba za koji se smatra da je star oko 13.000 godina i lobanje za koju se procenjuje da je stara preko 70.000 godina. Naučnici su zatim uporedili tu DNK sa DNK sekvencama iz ćelijskih linija sivog vuka. Sivi vuk je najbliži živi srodnik strašnog vuka - oni dele 99,5 odsto svog genetskog koda. To je velika vest koja je odjeknula širom sveta.

Preporučujemo

Izumiranje je deo prirode. Od pet milijardi vrsta koje su postojale na Zemlji, 99,9 odsto je nestalo. Kasno devonsko izumiranje, pre skoro četiri stotine miliona godina, izbrisalo je ribu bez čeljusti. Prelaz iz trijasa u juru, pre dvesta miliona godina, stavio je tačku na fitosauruse nalik krokodilu. Pre šezdeset i šest miliona godina, izumiranje krajem krede eliminisalo je tiranosaurus reksa i velociraptora, verovatno uzrokovane brzim klimatskim promenama nakon udara asteroida. Neandertalci su nestali pre oko četrdeset hiljada godina. Jednog dana - bilo zbog klimatskih promena, drugog asteroida, nuklearnog rata ili nečega što još ne možemo da zamislimo - ljudi će takođe verovatno biti zbrisani, piše Njujorker.

Razlika u odnosu na ljude je u tome što smo sa sobom doneli ogroman broj vrsta. Pre oko tri stotine hiljada godina naučili smo da lovimo kopljima. Ovo nam je dalo značajan uticaj u odlučivanju koje životinje će prvo izumreti - birali smo ih ili zato što su htele da jedu nas ili zato što smo mi želeli da ih pojedemo. Smrt nekih životinja je, međutim, dovela do nestanka velikih predatora koji su lovili naš omiljeni plen. Među žrtvama su bile sabljozube mačke i strašni vukovi (Canis dirus). Usput su izumrle i razne druge vrste: vunasti mamuti, irski losovi, legendarni dodo, Stelerove morske krave, veliki auk, tilacini (tasmanijski tigrovi)... Izumiranje se nastavlja. Prošle godine, vitkokljuna ptica, ptica koja je nekada bila rasprostranjena u većem delu Evrope i Azije, proglašena je izumrlom. I ostala su samo dva severna bela nosoroga - obe ženke.

Ljudi su bili tužni zbog izumiranja skoro sve dok ih iskorenjujemo. Poslednjih vekova pokušavali smo da rešimo ovaj problem. Godine 1886, britanske vlasti u Južnoj Africi bile su šokirane brzinom kojom su burski farmeri desetkovali kvagu, poluprugastu rođaku zebre i pokušali da spasu ovu vrstu od izumiranja Zakonom o boljem očuvanju divljači. Mera je došla prekasno. 1973. godine, američki Kongres je usvojio Zakon o ugroženim vrstama kao odgovor na opadanje broja mnogih američkih kultnih životinja, uključujući ćelavog orla i grizlija. Uprkos takvim zakonima i drugim naporima za očuvanje, trenutna stopa izumiranja je, prema nekim merama, hiljadu puta veća nego što bi bila bez ljudi.

Operacija u tišini

Od 1880-ih, bilo je raznih pokušaja da se vidi da li je moguće nekako preokrenuti proces.

Barem u teoriji, tehnološko znanje i iskustvo koji su nam pomogli da istrebimo toliko divljih životinja mogli bi se iskoristiti da vratimo nekoliko naših žrtava. Većinu ovih istraživanja sproveli su akademski naučnici ili ekolozi. Ali šta ako je osoba koja pokušava da preokrene izumiranje čovek sa ogromnom količinom novca, nepoverenjem u institucije i ljubavlju prema pop kulturi? Tip čoveka koji želi da se brzo kreće i popravi stvari - ali i da poveća svoju neto vrednost.

Koju životinju bi takva osoba prvo odabrala da oživi? Novinar Njujorkera video je odgovor kada mu je prikazana fotografija dva slatka šteneta belog strašnog vuka kako sede na asimetričnom tronu napravljenom od gvozdenih mačeva.

Na prvi pogled je izgledalo kao slika koju generiše veštačka inteligencija, ali mu je rečeno da su to prave žive životinje. Očigledno je postojao i treći. Cela operacija je obavljena u tišini i svi umešani su morali da potpišu ugovor o tajnosti podataka. Inače, ovi vukovi su bili nešto veći od današnjih sivih vukova, ali su imali jaču vilicu i veću glavu. Izumrli su pre oko dvanaest hiljada godina, a verovatno je da za to nije kriva naša vrsta, već nestanak velikih životinja koje su bile ključne za njihovu ishranu. Uglavnom su jeli konje i bizone, a povremeno i lenjivce i bebe mamuta.

Ben Lam je četrdesettrogodišnji preduzetnik koji stoji iza ovog projekta. On već učestvuje u projektu koji je počeo 2012. godine, kada su počeli radovi na vraćanju vunastog mamuta u život. Godine 2020. on i njegov kolega osnovali su kompaniju Kolosal Biosajenses, koja ima jedan cilj: da vrati izumrle životinje. Pored mamuta, njihova lista uključuje dodo i tilacin. Lamm veruje da su ova preporoda samo izazovi visoke tehnologije. Iz kostiju se uzimaju uzorci fragmenata DNK i onda, kako kaže, treba stvoriti "pravi medijum za rast ćelija".

Ali ispostavilo se da "igranje sa DNK" nije tako lak posao kao što su mislili. Ponekad su uzorci koje imaju jako oštećeni, a ponekad ih uzimanje uzorka izuzetno ošteti. Počeli su da rade na vraćanju ovih vukova u život u leto 2023. Bili su uvereni da će taj proces biti brži nego kod drugih životinja, jer je genetika pasa među najpoznatijima danas nauci. Doduše, psi i vukovi su prilično genetski udaljeni, ali mi ih ipak najbolje poznajemo.

Prvi problem sa kojim su se stručnjaci suočili bio je prilično veliki: gde nabaviti DNK strašnog vuka dovoljno dobar da se koristi u sekvenciranju gena izumrle životinje. Uspeli su da pronađu dva – jedan je bio deo zuba strašnog vuka iz pećine Šeriden, fosilne jame kasnog ledenog doba u Ohaju; smatralo se da je zub star oko trinaest hiljada godina. Drugi kandidat bila je skoro kompletna lobanja iz Ajdaha, pronađena u rezervoaru American Falls. Procenjeno je da je lobanja stara više od sedamdeset hiljada godina, ali je sadržala netaknutu petroznu kost - unutrašnju ušnu kost čije su ćelije gusto zbijene, što sprečava ulazak gljivica i mikroorganizama koji uništavaju DNK.

(Telegraf.rs/Jutarnji)