Skriveni talasi veličine nebodera prvi put detektovani: Oni dramatično menjaju našu planetu, opasnost ogromna

Odlamanje ledenih bregova dešava se kada se veliki komadi leda odvoje od glavnog dela glečera i padnu u okean. Ovaj prirodni događaj je glavni uzročnik brzog smanjenja leda na grenlandskom ledenom pokrivaču.

Po prvi put međunarodni tim predvođen Univerzitetom u Cirihu (UZH) i Univerzitetom u Vašingtonu (UW) koristio je tehnologiju optičkih vlakana da prati kako udar padajućeg leda, zajedno sa kretanjem oslobođenog leda, izaziva mešanje glečerske otopljene vode sa toplijom morskom vodom ispod površine, prenosi ScienceDaily.

Preporučujemo

- Toplija voda povećava eroziju izazvanu morskom vodom i nagriza bazu vertikalnog zida leda na ivici glečera. To, zauzvrat, pojačava odlamanje glečera i povezani gubitak mase sa ledenih pokrivača – objasnio je Andreas Vijeli, profesor na Odeljenju za geografiju UZH i koautor istraživanja objavljenog u žurnalu Nature.

On vodi klaster Kriosfera, jednu od šest grupa u međunarodnom projektu GreenFjord u južnom Grenlandu.

Tokom projekta GreenFjord, istraživači su sproveli opsežnu terensku kampanju za proučavanje ponašanja odlamanja. Postavili su deset kilometara dug optički kabl na morsko dno preko fjorda ispred glečera Eqalorutsit Kangilliit Sermiat. Ovaj brzi glečer na južnom Grenlandu ispušta oko 3,6 kubnih kilometara leda u okean svake godine, što je skoro tri puta veći godišnji volumen od glečera Rone u blizini planinskog prevoja Furka u Švajcarskoj.

Istraživački tim se oslanjao na distribuirano akustičko očitavanje (DAS), metodu koja detektuje sitne vibracije duž kabla izazvane događajima kao što su novonastale pukotine, padajući blokovi leda, okeanski talasi ili promene temperature.

- Ovo nam omogućava da izmerimo mnogo različitih tipova talasa koji se generišu nakon odvajanja ledenih bregova - kaže vodeći autor Dominik Gref, postdoktorand UW-a povezan sa ETH Cirihom.

Nakon što se ledeni breg sruši u vodu, površinski talasi nazvani cunamiji izazvani odlamanjem preplavljuju fjord i mešaju gornje slojeve vode. Budući da je morska voda u grenlandskim fjordovima toplija i gušća od otopljene vode, ona tone ka dubljim slojevima.

Tim je takođe detektovao još jednu vrstu talasa koji nastavlja da se kreće između slojeva gustine dugo nakon što se površina smiri. Ovi unutrašnji podvodni talasi, koji mogu dostići visine uporedive sa neboderima, ne mogu se videti odozgo, ali nastavljaju da mešaju vodu tokom dužih perioda. Ovo neprekidno kretanje dovodi toplu vodu naviše, povećavajući topljenje i eroziju na ivici glečera i podstičući dalje odlamanje.

- Optički kabl nam je omogućio da izmerimo ovaj neverovatan efekat multiplikatora odlamanja, što ranije nije bilo moguće – rekao je Gref i dodao:

- Ceo naš sistem na Zemlji zavisi, barem delimično, od ovog ledenog pokrivača. To je osetljiv sistem koji bi mogao da doživi kolaps ako temperature dovoljno skoče.

(Telegraf Nauka/ScienceDaily)