Spektakl: Čuveni reditelj najavio da će oživeti džinovsku pticu koja je bila visoka i do 4 METRA!

Filmski reditelj Piter Džekson poseduje jednu od najvećih privatnih kolekcija kostiju izumrle ptice sa Novog Zelanda poznate kao moa. Njegova fascinacija ovom pticom, nalik noju i nesposobnom za letenje, dovela je do neobičnog partnerstva sa biotehnološkom kompanijom poznatom po svojim velikim i kontroverznim planovima za vraćanje u život izumrlih vrsta.

U utorak je kompanija Colossal Biosciences najavila projekat genetskog inženjeringa živih ptica kako bi ličile na izumrlu džinovsku mou sa Južnog ostrva - koja je nekada dostizala visinu od 3,6 metara - uz finansiranje od 15 miliona dolara koje su obezbedili Džekson i njegova partnerka Fran Volš. U saradnji učestvuje i Ngāi Tahu Research Centre sa Novog Zelanda.

Preporučujemo

„Filmovi su moj dnevni posao, a moa je nešto što radim iz zabave,“ rekao je Džekson. „Svako dete na Novom Zelandu je fascinirano moom.“

Pojedini naučnici smatraju da je ideja vraćanja izumrlih vrsta u savremeni svet verovatno neizvodljiva, iako bi možda bilo moguće genetski modifikovati žive životinje tako da imaju slične fizičke osobine. Mišljenja naučnika su podeljena - neki se pitaju da li bi to uopšte bilo korisno, dok drugi upozoravaju da bi fokusiranje na izgubljene vrste moglo skrenuti pažnju sa zaštite onih koje još uvek postoje.

Moa je naseljavala Novi Zeland sve dok je ljudi nisu istrebili, pre oko 600 godina. Veliki skelet koji je u 19. veku odnesen u Englesku i sada izložen u Yorkshire Museum-u izazvao je međunarodno interesovanje za ovu dugovratu pticu.

Za razliku od Colossal-ovih naprednijih projekata poput vraćanja "džinovskih vukova“ (dire wolves), projekat sa moom je u veoma ranoj fazi. Sve je počelo telefonskim razgovorom pre oko dve godine, nakon što je Džekson čuo za pokušaje kompanije da "genetski restaurira" vrste kao što su runasti mamut i džinovski vuk.

Zatim je Džekson povezao Colossal sa stručnjacima koje je upoznao kroz svoje kolekcionarstvo kostiju moe. Do sada je, kaže, sakupio između 300 i 400 kostiju.

Na Novom Zelandu je legalno kupovati i prodavati ove kosti pronađene na privatnom zemljištu, ali ne i na javnim zaštićenim površinama - niti ih je dozvoljeno izvoziti.

Prva faza projekta biće identifikovanje dobro očuvanih kostiju iz kojih bi eventualno mogao da se izdvoji DNK, rekla je glavna naučnica Colossal-a, Bet Šapiro.

Te DNK sekvence će se upoređivati sa genomima živih ptičjih vrsta, uključujući kopnene ptice kao što su tinamu i emu, „kako bismo utvrdili šta je to što je mou činilo jedinstvenim u poređenju sa drugim pticama“, rekla je Šapiro.

Colossal je sličan pristup koristio pri rekonstrukciji DNK izumrlog džinovskog vuka, upoređujući ga sa sivim vukom. Zatim su naučnici uzeli krvne ćelije živog sivog vuka i pomoću CRISPR tehnologije genetski ih modifikovali na 20 mesta. Štenci sa dugom belom dlakom i snažnim vilicama rođeni su krajem prošle godine.

Rad sa pticama, međutim, donosi druge izazove, dodaje Šapiro.

Za razliku od sisara, embrioni ptica se razvijaju unutar jaja, pa proces prenosa embriona na surogat neće ličiti na vantelesnu oplodnju kod sisara.

„Postoji mnogo različitih naučnih prepreka koje moraju da se prevaziđu za svaku vrstu koju izaberemo kao kandidata za de-izumiranje“, rekla je Šapiro. „Još uvek smo u veoma ranoj fazi.“

Ako Colossal uspe da stvori visoku pticu sa ogromnim nogama i snažnim kandžama koje podsećaju na mou, postavlja se i pitanje - gde bi tačno mogla da živi, kaže ekolog sa Univerziteta Djuk, Stjuart Pim, koji nije uključen u projekat.

„Možete li zaista vratiti vrstu u divljinu nakon što ste je tu istrebili?“ pita on. „Smatram da je krajnje neverovatno da bi to mogli da izvedu na bilo koji smislen način.“

„To bi bila izuzetno opasna životinja,“ dodao je Pim.

Pravac razvoja projekta oblikovaće i maorski naučnici sa Univerziteta u Kenterberiju, iz Ngāi Tahu Research Centre. Arheolog Kajl Dejvis, stručnjak za kosti moe, kaže da je ovaj rad „ozbiljno obnovio interesovanje za proučavanje naših sopstvenih tradicija i mitologije.“

Na jednom od arheoloških nalazišta koje su Džekson i Dejvis posetili da bi proučavali ostatke moe - u Dolini piramida (Pyramid Valley) - nalazi se i prastara stenska umetnost koju su radili Maori, a na nekim crtežima prikazane su i ptice moa, pre njihovog izumiranja.

Pol Skofild, savetnik na projektu i viši kustos prirodne istorije u Canterbury Museum u Krajstčerču, kaže da je Džeksona prvi put upoznao kada je otišao kod njega kući da mu pomogne da utvrdi kojoj od devet poznatih vrsta moa pripadaju razni primerci u njegovoj kolekciji.

„On ne skuplja samo nekoliko kostiju - on ima sveobuhvatnu kolekciju,“ rekao je Skofild.

(Telegraf Nauka/HuffPost/AP)