Carski pingvini su imali bliske rođake na Novom Zelandu pre oko tri miliona godina

Pre tri miliona godina, rođak današnjih velikih pingvina – carskih i kraljevskih – živeo je na Novom Zelandu. Nova studija opisuje spektakularnu fosilizovanu lobanju velikog pingvina pronađenu na obali regiona Taranaki.

Lobanja je ukupno duža 31% od lobanje carskog pingvina (Aptenodytes forsteri), koji može biti visok preko jednog metra i teži od 35 kilograma.

Preporučujemo

U poređenju sa carskim pingvinima, pak, veliki pingvin Taranakija imao je mnogo snažniji i duži kljun. Verovatno je izgledao više kao kraljevski pingvin (Aptenodytes patagonicus), samo mnogo veći.

Svet je u to vreme bio topliji nego danas. Međutim, kad se klimat ohladio, taj pingvin je nestao. Autori studije tvrde da hladnoća nije uzrok pošto su ćubasti i mali pingvini na Novom Zelandu preživeli istu promenu i ostali. Veliki pingvini su otišli na jug i danas žive u ledenim pustošima Antarktika. Dakle, šta je izazvalo ekstinkciju njihovog prastarog rođaka?

Sedimenti koji sad čine litice duž plaže južnog Taranakija nataloženi su u vreme kad su globalne temperature bile oko tri stepena veće nego preindustrijske. Fosili iz ovog perioda menjaju naše shvatanje kako biodiverzitet može reagovati na rastuće temperature.

Na primer, Novi Zeland je bio dom četvrtastim ribama i morskim medvedicama, koje su danas sup(tropske) vrste. U čudnoj kontradikciji, one su koegzistirale sa velikim pingvinima na drevnom Novom Zelandu – koji sad žive u mnogo hladnijim klimatima.

Najsevernije reproduktivne kolonije kraljevskih pingvina se danas nalaze oko južne geografske širine od 46,1 stepeni na subantraktičkim ostrvima Kroze, gde temperature morske vode dostižu 3-10 stepeni Celzijusovih. Odatle je samo hladnije ka većim geografskim širinama gde carski pingvini žive.

Pre tri miliona godina, novozelandski veliki pingvini su išli na sever do 40,5 stepeni južne geografske širine, gde se tada nalazio južni Taranaki. Tragali su za hranom u vodama čija temperatura je iznosila 20 stepeni Celzijusovih, mnogo toplije nego što njihovi rođaci doživljavaju danas.

Ovo toplo iskustvo završilo se sa pleistocenskih ledenim dobom pre oko 2,58 miliona godina. Opseg leda i nivo mora menjali su se dok su temperature fluktuirale i na kraju potpuno opale. Međutim, zašto je takvo zahlađenje zbrisalo džinovske pingvine sa Novog Zelanda, dok danas uspešno žive u polarnim uslovima?

Predatori iz vazduha

Fosilna svedočanstva o džinovskim pingvinima na Novom Zelandu su ograničena i tačni razlozi njihove propasti ostaju nejasni. Ipak, njihovo puko prisustvo sugeriše da su bili manje ograničeni temperaturama morske površine nego što se mislilo. Mora da je u igri neki drugi mehanizam.

Do pre oko 500 godina, Novi Zeland je bio lovište džinovskog Hastovog orla i ogromne Forbsove eje, velikih ptica grabljivica. Ogromne ptice kao što su moe bile su deo njihove ishrane. Njihovi preci su stigli iz Australije u periodu od poslednja tri miliona godina.

Na osnovu onoga što vidimo kod živih velikih pingvina, veliki pingvin Taranakija je skoro sigurno formirao ogromne izložene kolonije duž obale. To su bile lake mete za predatore koji love iz vazduha.

S druge strane, manji pingvini koji još žive na Novom Zelandu imaju tajanstvenije reproduktivno ponašanje. Gnezde se u rupama, prirodnim pukotinama i gustoj vegetaciji, i skloni su da prelaze plaže tokom noći, što im je možda pomoglo da izbegnu napadače iz vazduha.

Predatorstvo na kopnu je samo jedna hipoteza u cilju objašnjenja zašto su neki pingvini u regionu izumrli, a neki opstali. Druge mogućnosti uključuju promene morske sredine.

Smanjena dostupnost hrane može biti destruktivna za pingvine, ali je pitanje zašto bi to pogodilo samo velike pingvine.

Treba istaći da studija daje nove uvide u toleranciju velikih pingvina kad je reč o životnoj sredini. I kraljevski i carski pingvini danas mogu da izdrže temperature do 20 stepeni veće od onih u kojima obično tragaju za hranom.

Pre tri miliona godina, njihov rođak je doživeo takvu toplotu. Dok svet nastavlja da se zagreva, moramo zapamtiti da geografski opseg vrste može da se promeni dok se okolnosti menjaju.

Morski ekosistem Novog Zelanda preći će u zonu pogodnu za život mnogih novih vrsta, što istraživanje poslednjeg toplog perioda čini važnijim nego ikad ranije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)