Džinovski hibridi harali Severnom Amerikom: Dve vrste mešale su se hiljadama godina

Džinovski hibridi mamuta harali su Severnom Amerikom tokom poslednjih 40.000 godina. To je pokazalo istraživanje fosila zuba otkrivenih u Kanadi.

Dve vrste surlaša Severne Amerike – runasti mamut (Mammuthus primigenius) i Kolumbov mamut (Mammuthus columbi) - nisu bile toliko odvojene koliko se to na prvi pogled čini i međusobno su se parile i dobijale mladunce hibride, piše Prirodnjački muzej Londona.

Preporučujemo

Dve vrste mamuta živele su na kontinentu tokom poslednjeg ledenog doba – runasti mamut u današnjoj Kanadi i severnom delu SAD, a Kolumbov mamut južnije. Prilagođeni različitim klimama i izvorima hrane, pretpostavljalo se da su ove vrste živele uglavnom odvojenim životom.

Međutim, dva kutnjaka mamuta pronađena u zapadnoj Kanadi pričaju drugačiju priču. Genetska analiza fosilizovanih zuba pokazuje da su pripadali mamutima koji su bili hibridi između te dve vrste.

Zapravo, pošto mlađi fosil ima više DNK Kolumbovog mamuta od drugog, Kolumbov i runasti mamuti su se morali pariti međusobno mnogo puta tokom hiljada godina. Profesor Adrian Lister, jedan od naučnika Prirodnjačkog muzeja u Londonu i koautor novog istraživanja, kaže da to sugeriše da hibridi igraju mnogo veću ulogu u evoluciji nego što se ranije mislilo.

- Tradicionalno, učili su nas da se različite vrste ne mogu pariti. Međutim, kako se razvila naša sposobnost da istražujemo genetiku, otkrivamo da se to zapravo dešavalo mnogo puta. Pristup koji smo koristili za istraživanje ovih mamuta potencijalno bi se mogao primeniti i na druge izumrle životinje. Rekonstruisanjem njihove istorije, bolje ćemo moći da sagledamo ulogu koju je hibridizacija imala u evoluciji vrsta koje danas vidimo – rekao je Lister.

Studija je objavljena u Biology Letters.

Kako su se razvili hibridni mamuti?

Deo istraživačkog tima je prvi put otkrio dokaze o hibridima mamuta još 2021. godine, kada su izvukli 1,2 miliona godina staru DNK iz zuba stepskog mamuta pronađenog u Krestovki, u Sibiru.

Istorijski gledano, smatralo se da su se stepski mamuti razvili u runastog mamuta u Evroaziji pre oko 700.000 godina, i u Kolumbovog mamuta u Severnoj Americi oko 300.000 godina kasnije. Međutim, zub iz Krestovke pokazao je da priča nije baš tako jednostavna.

Linija iz Krestovke se pokazala kao posebna grupa stepskih mamuta čiji su se članovi parili sa runastim mamutima. Sada se smatra da je ovaj događaj hibridizacije stvorio Kolumbovog mamuta. Ovo međusobno parenje se verovatno dogodilo u Severnoj Americi nakon što su runasti i stepski mamuti prešli sada potopljeni kopneni most između Sibira i Aljaske.

Kao rezultat toga, čak polovina DNK Kolumbovih mamuta nasleđena je od runastih mamuta. Ali ova nova studija pokazuje da su neki runasti mamuti takođe nasleđivali genetiku Kolumbovog mamuta.

Jedan od nedavno otkrivenih zuba runastog mamuta, star oko 36.000 godina, pokazuje da je životinja kojoj je pripadao nasledila preko 21 odsto svog genoma od Kolumbovog mamuta. U mlađem zubu, starom oko 11.000 godina, Kolumbovi mamuti su odgovorni za nešto manje od 35% mamutovog porekla.

Mešanje trajalo hiljadama godina

Povećan nivo DNK Kolumbovog mamuta sugeriše da se međusobno parenje između runastih i Kolumbovih mamuta nastavilo hiljadama godina. Analiza polnih hromozoma sugeriše da su ovi susreti uglavnom bili mužjaci Kolumbovih mamuta koji su se parili sa ženkama runastih mamuta.

Mešanje dve vrste takođe je učinilo severnoameričke runaste mamute genetski raznovrsnijim od bilo koje druge do sada poznate populacije. Vrste sa većom raznolikošću u svojoj DNK su obično sposobnije da se prilagode promenama, tako da je moguće da im je to pomoglo da dugo prežive.

Dok su ovi hibridni mamuti genetski različiti od drugih članova svoje vrste, njihovi zubi su iznenađujuće slični zubima drugih runastih mamuta. Lister objašnjava da je to verovatno rezultat prirodne selekcije.

(Telegraf Nauka/Natural History Museum, London)