Povrede tokom parenja mogu pomoći naučnicima da identifikuju pol dinosaurusa

Paleontolozi se već dugo bore sa pitanjem kako da razlikuju mužjake i ženke dinosaurusa na osnovu njihovih fosila. Međutim, novo istraživanje može pomoći naučnicima da dođu bliže do identifikacije pola u jednoj grupi dinosaurusa.

Hadrosaurusi, poznati i kao dinosaurusi sa pačjim kljunom, bili su uobičajeni tokom perioda kasne krede (pre 100,5 do 66 miliona godina), a kosti ovih biljojeda pronađene su na više kontinenata. Neki fosili hadrosaurusa pokazuju tragove zarastanja nakon traumatskih povreda kostiju, na istom mestu – na kičmenim pršljenovima iza baze repa.

Preporučujemo

Među fosilima nisu pronađena meka tkiva koja bi sačuvala dokaze o reproduktivnim organima dinosaurusa, a razlike između fosila često se tumače kao rezultat različitih vrsta ili starosti, a ne pola. Osim toga, teško se dolazi do dokaza koji sadrže fosilizovana jaja.

Autori nove studije smatraju da su povrede nastale tokom parenja – i da bi mogle ukazivati koji fosili pripadaju ženskim hadrosaurusima, prenosi CNN.

„Ovo će biti prekretnica pošto će omogućiti da se odgovori na druga pitanja o razlikama između mužjaka i ženki dinosaurusa“, kažu istraživači sa Kraljevskog belgijskog instituta za prirodne nauke.

Identifikovanje obrasca u fosilima

Povrede na kičmenim pršljenovima hadrosaurusa primećene su prvobitno tokom 1980-ih u Kanadi. Hipoteza je bila da su povrede nastale kad se mužjak hadrosaurusa penjao na ženku tokom parenja, ali je ta tvrdnja bila zasnovana uglavnom na fosilima pronađenim u Kanadi.

Glavni autor nove studije primetio je istu povredu prilikom proučavanja fosila vrste hadrosaurusa Olorotitan arharensis 2019. godine.

Istraživači su analizirali skoro 500 repnih pršljenova različitih vrsta hadrosaurusa iz muzeja u Severnoj Americi, Evropi i Rusiji. Povrede i deformacije koje su otkrili na srednjem delu repa kod različitih primeraka bile su zapanjujuće slične.

Izvedeno je više simulacija da bi se videlo da li su povrede mogle nastati putem drugih aktivnosti, poput slučajnog gaženja na rep, naprezanja mišića tokom kretanja, borbe, hranjenja ili hodanja. Međutim, nijedan od tih scenarija nije mogao dosledno proizvesti povrede viđene na fosilima.

Umesto toga, autori smatraju da su se mužjaci možda penjali na ženke, koje su ležale na bokovima, i pritiskali repove ženki tokom parenja, nenamerno lomeći pršljenove.

„Hipoteza o parenju trenutno najbolje objašnjava naša zapažanja i podatke“, kažu istraživači. „Najbolji dokaz je činjenica da ovu povredu nalazimo kod mnogih različitih vrsta u različitim oblastima i vremenima, što sugeriše da to nije bilo nešto specifično za određenu vrstu“.

Povrede takođe nisu izgledale smrtonosno pošto su se videli znaci zarastanja, pa čak i dokazi o narednoj povredi. Agresivno ponašanje prema ženkama tokom reprodukcije može zvučati evoluciono nepovoljno za opstanak vrste, ali slične pojave vidimo kod mnogih modernih vrsta, kao što su lavovi, kornjače i neke vrste ptica. Reproduktivna konkurencija predstavlja jednu od najkomplikovanijih tema na polju životinjske biologije, posebno kod izumrlih vrsta.

Postojan obrazac povreda zaraslih fraktura srednjeg repa je najverovatnije istinski pokazatelj, a ne slučajnost. Trenutno ne možemo da identifikujemo mužjake i ženke dinosaurusa samo pomoću repnih povreda, kažu stručnjaci. Da bismo bili sigurni moramo pronaći isti obrazac kod primeraka za koje znamo da su ženke, npr. sa jajima ili sačuvanim medularnim kostima.

Medularna kost je privremeno tkivo koje se formira unutar šupljine u dugim kostima ptica i dinosaurusa kako bi se obezbedio kalcijum za ljuske jaja, a ranije je korišćena 2016. godine u identifikaciji trudnog Tiranosaurus reksa.

Na primer, kod kokošaka se medularna kost formira jednu do dve nedelje pre polaganja prvog jajeta i reapsorbuje oko tri nedelje nakon polaganja poslednjeg jajeta. Ako se isti obrazac dešavao kod dinosaurusa, svaki koji sadrži ove dokaze nestao bi u roku od oko pet nedelja tokom reproduktivnog perioda.

Razlikovanje ženki od mužjaka

Ako se hipoteza može dokazati, to bi moglo dati sasvim nov način za razumevanje potpunih fosila hadrosaurusa sa takvim povredama. Ovo bi moglo doneti niz implikacija, kao što je testiranje da li se grebeni na lobanjama razlikuju između polova ili identifikacija anatomskih odlika koje su ranije pripisivane novim vrstama.

Međutim, više podataka je potrebno. Iako je sastavljen veliki skup podataka, istraživači žele da prouče fosile iz Kine i Južne Amerike radi daljeg poređenja. Takođe žele da upotrebe moćnije kompjuterske simulacije uključujući pokrete repa i mase mišića u različitim scenarijima povreda.

Istraživači takođe žele da vide da li su povrede prisutne kod drugih vrsta dinosaurusa, poput dugovratih sauropoda. Bili su iznenađeni jer slične lezije nisu pronašli kod iguanodona, predaka hadrosaurusa, takođe vrlo čestih u fosilnim svedočanstvima.

Priča je tek na početku, kao jedan od početnih koraka ka boljem razumevanju ovog aspekta života dinosaurusa. Razlikovanje muških i ženskih dinosaurusa na osnovu kostiju zahteva dokaze, što je dosad bilo teško. Autori nove studije su izneli jak argument, ali će uvek postojati neki stepen sumnje pošto jednostavno nismo bili prisutni pre više desetina miliona godina da posmatramo stvarne dinosauruse.

„Ova studija daje fascinantan uvid u privatne živote dinosaurusa. Čak i ako se ne održe svi zaključci, ona pokazuje da kosti mogu očuvati tragove ponašanja za koje nismo verovali da ćemo ih videti. Uzbudljivo je što čak i ožiljci ovih drevnih stvorenja mogu otkriti trenutke njihovih najintimnijih života, bukvalno 'ljubavni život' dinosaurusa zapisan na njihovim kostima“, kaže dr Jošicugu Kobajaši, koji je otkrio novu vrstu hadrosaurusa, profesor paleontologije kičmenjaka na Univerzitetu Hokaido u Japanu.

(Telegraf Nauka/CNN)