Zašto je džinovski mesožder kao ti-reks imao tako sićušne ruke?

Evolucija sićušnih ruku kod nekoliko grupa dinosaurusa mesoždera verovatno je bila podstaknuta razvojem snažnih, moćnih glava koje su korišćene za napad na plen, navodi se u novoj studiji, saopštio je Univerzitetski koledž u Londonu.

Studija, objavljena u žurnalu Proceedings of the Royal Society B, analizirala je podatke za 82 vrste teropoda (dvonožnih dinosaurusa, uglavnom mesoždera), otkrivši da se skraćivanje prednjih udova dogodilo u pet grupa, uključujući tiranosauride, porodicu kojoj je pripadao i tiranosaurus reks ili, skraćeno, ti-reks (Tyrannosaurus rex).

Preporučujemo

Tim, u kojem su bili dr Elizabet Stil sa Univerziteta u Kembridžu i profesor Pol Apčerč sa Univerzitetskog koledža u Londonu, otkrio je da su manje ruke tesno povezane sa razvojem velikih, moćnih lobanja i vilica, i to u većoj meri nego sa povećanjem ukupne veličine tela, što ukazuje na to da sićušne ruke nisu bile samo nusproizvod rasta tela.

Istraživači sugerišu da je sve veća veličina plena, u obliku gigantskih sauropoda (biljojeda dugih vratova i repova) i drugih velikih herbivora, možda dovela do prelaska na lov pomoću čeljusti i glave umesto kandži.

Pretpostavljeni izgled tiranosaurus reksa... Ilustracija: Shutterstock/Elisa Manzati

- Svi znaju da je ti-reks imao sićušne ruke, ali su i drugi džinovski teropodni dinosaurusi takođe razvili relativno male prednje udove. Karnotaurus je imao smešno male ruke, manje čak i od ti-reksa. Želeli smo da razumemo šta je pokretalo ovu promenu i pronašli smo snažnu vezu između kratkih ruku i velikih, moćno građenih glava. Glava je preuzela ulogu ruku kao glavno sredstvo napada. To je slučaj principa „koristi ili izgubi“, ruke više nisu bile korisne i s vremenom su se smanjivale – rekao je Čarli Rodžer Šerer, doktorand na Univerzitetskom koledžu u Londonu i glavni autor studije, i dodao:

- Ove adaptacije su se često dešavale u područjima sa gigantskim plenom. Pokušaj da ščepate i vučete sauropoda dugog 30 metara svojim kandžama nije idealan. Napad i držanje vilicama možda je bilo efikasnije. Iako naša studija identifikuje korelacije i stoga ne može da utvrdi uzrok i posledicu, velika je verovatnoća da su snažno građene lobanje nastale pre kraćih prednjih udova. Ne bi imalo evolucionog smisla da se desilo obrnuto, i da ovi predatori odustanu od svog mehanizma napada a da nemaju rezervnu varijantu.

Za potrebe studije istraživači su razvili nov način za kvantifikovanje robusnosti lobanje, na osnovu faktora koji uključuju to koliko su čvrsto kosti glave bile povezane, dimenzije lobanje (kompaktniji oblik je jači od izduženog) i silu ugriza.

Prema ovom merenju, ti-reks je imao najviši rezultat, a prati ga tiranotitan, teropod skoro podjednako masivan kao ti-reks, koji je živeo na prostoru današnje Argentine u periodu rane krede (više od 30 miliona godina pre ti-reksa).

Tim je naveo da je sve masivniji plen možda rezultirao „evolucionom trkom u naoružanju“, gde su teropodi razvili snažne lobanje i vilice kako bi lakše savladali taj plen, a u mnogim slučajevima su i sami narasli do džinovskih razmera.

Foto: Tanjug/AP

Odvojeno od toga, tim je uporedio dužinu prednjih udova sa dužinom lobanje, klasifikujući pet grupa dinosaurusa kao one sa redukovanim prednjim udovima: tiranosauride, abelisauride, karharodontosauride (uključujući tiranotitana), megalosauride i ceratosauride.

Otkrili su da su redukovani prednji udovi imali jaču vezu sa robusnošću lobanje nego sa njenom veličinom ili ukupnom veličinom tela. Sekundarni značaj ukupne veličine tela ilustrovan je činjenicom da neki teropodi sa snažno građenim glavama i sićušnim rukama nisu bili veoma veliki, rekli su istraživači, navodeći primer majungasaurusa, vrhunskog predatora na Madagaskaru pre 70 miliona godina, koji je težio svega 1,6 tona, što je oko petine težine ti-reksa.

Istraživači su primetili da su se prednji udovi smanjivali na različite načine, pri čemu su se kod abelisaurida najviše skratile šake i donji deo ruke (ispod lakta) dok su kasniji abelisauridi, poput madžungasaurusa, imali izuzetno sićušne šake. Kod tiranosaurida su se, s druge strane, svi delovi prednjeg uda smanjivali sličnom brzinom.

Tim je zaključio da je isti ishod (sićušni prednji udovi) verovatno postignut kroz potencijalno različite razvojne puteve kod različitih vrsta.

Termin Tyrannosaurus znači „gušter-tiranin“ dok rex znači kralj, zbog čega mnogi ovu vrstu zovu i kralj dinosaurusa ili kraj guštera.

(Telegraf Nauka/UCL News)