Da li su ova čudovišta bila pametna koliko i majmuni? Naučnici u sukobu zbog najstrašnijeg stvora u istoriji

Visok više od 4, dug oko 13 metara i težak skoro 8 tona tiranosaurus reks bio je pravo čudovište, već od pomisli na njega ježi se krv u žilama. Ovaj predator bio je na vrhu lanca ishrane, ali naučnici ne mogu da se usaglase oko toga koliko je davno izumrla zver bila inteligentna, pa je došlo i do jednog pravo akademskog sukoba među njima. Dok pojedini stručnjaci tvrde da je ti-reks bio pametan kao i današnji majmuni, babuni na primer, drugi to osporavaju i veruju da je njihova inteligencija mogla u najbolju ruku da se meri sa krokodilskom.

Tiranosaurus reks, čije ime u prevodu znači kralj guštera tirana, bio je agresivni lovac zastrašujućih čeljusti, a mnogi ga smatraju i najstrašnijim stvorom koji je ikad živeo, ali stručnjaci i dalje ne mogu da se usaglase oko toga koliko je bio pametan.

Eksplozivne tvrdnje i vremeplov

Dinosaurusi su izumrli pre više od 60 milioa godina, ali to ne znači da rasprave o njima nisu žive. Kao asteroid je naučni svet krajem godine pogodila tvrdnja čuvene neuronaučnice Suzane Herkulano-Hauzel sa Univerziteta Vanderbilt da je tiranosaurus reks bio mnogo inteligentniji nego što se mislilo.

U studiji objavljenoj u Journal of Comparative Neurology ona je iznela tvrdnju da je ti-reks imao izuzetno visok broj neurona, ćelija koje prenose i šalju informacije u mozgu.

- Ova procedura pokazuje da je pojam mezotermije kod dinosaurusa bio ostatak mešanja veličine životinja poput ptica i poput guštera, sugeriše da su teropodi poput tiranosaurusa i alosaurusa bili endotermi sa brojem neurona u velikom mozgu poput babuna i majmuna, što znači da ove životinje nisu bile ne samo džinovi, već da su bile dugovečne i imale fleksibilnu kogniciju, zbog čega je reč o još veličanstvenijim predatorima nego što se ranije mislilo – navela je ona u studiji objavljenoj početkom januara.

Kako je navedeno, oni su imali inteligenciju poput babuna i bili su sposobni za kulturni prenos znanja i korišćenje oruđa.

- Da li ćemo ikada biti sigurni da li je ti-reks imao broj nervnih ćelija u mozgu poput majmuna? Naravno da ne, nedostaje nam vremeplov da odem da skupim nekoliko mozgova (kako bi to bilo zabavno i ludački teško). Ali ovo je najbolja procena u trenutku – poručila je Suzana Hekulano-Hauzel na Iksu (Tviteru).

Ova studija je naišla na skepticizam među naučnicima, a sada je tim stručnjaka objavio novu studiju u kojoj odbacuju njene tvrdnje.

Suprotstavljenji stavovi

- Mnogo je ljudi koji misle da moramo da iznesemo stvari na čistac. Posebno zato što su ove tvrdnje stigle do medija. Možemo da srušimo popularnu ideju o tome da je ti-reks bio super inteligentan i da je mogao da koristi oruđe i razvija kulturu. Mi smo rekli da ne želimo da napišemo osam različitih stvari kojima bismo objasnili zašto to nije tačno, pa smo sve stavili u jednu studiju – rekao je Kristijan Gutijerez-Ibanjez, istraživač Univerziteta u Alberti i jedan od glavnih autora studije objavljene u žurnalu The Anatomical Record.

U studiji su, osim njega, učestvovali i paleontolozi, stručnjaci za neuroanatomiju i kognitivni psiholozi sa više univerziteta. Oni su procenili tehnike koje je koristila Suzan Herkulano-Hauzel za proračun broja neurona u mozgu dinosaurusa, pa su zaključili da su te tehnike nepouzdane. Uprkos tome što neki vole da misle o njima kao o velikim pticama, dinosaurusi su bili reptili, a mozgovi reptila su veoma različiti od mozgova sisara i ptica, navodi Phys.org.

Između ostalog, mozak ne popunjava prostor u lobanji, a nema ni cerebrospinalne tečnosti.

- Prvi put kad sam otvorio lobanju aligatora, upitao sam se: „Gde je mozak?“ Jer postoji veliki prostor u lobanji – rekao je Dag Vajli, profesor Univerziteta u Alberti i učesnik studije.

Pokretanje džinovskog tela

Oni naglašavaju da je važna i veličina životinje. Odrasli babun je težak od 14 do 40 kilograma, a ti-reks oko sedam tona.

- Broj neurona povećava se s veličinom životinje. Ne znamo zašto je tako, ali je to činjenica. Većoj životinji potrebno je više neurona. To znači da je ti-reksu bio potreban veći broj neurona samo za kretanje i osnovne pokrete tako velikog tela, a nije ih ostajalo dovoljno za korišćenje oruđa i prenos znanja – rekao je Gutijerez-Ibanez.

Vajli naglašava da sam broj neurona ne govori mnogo jer su kod reptila oni labavije vezani u odnosu na sisare i ptice, što ograničava socijalno ponašanje.

- Ti-reks je verovatno bio pametan koliko krokodili, a ne babuni, što je verovatno bilo dobro za životinje koje su lovili. To ne znači da terapodi nisu imali razvijeni mozak, pa oni su dominirali planetom milionima godina, što nije malo dostignuće – naveo je tim.

- Ne omalovažavamo ti-reksa. Samo kažemo da je tvrdnja da je on bio inteligentan kao babun preterivanje – zaključio je Gutijerez-Ibanjez.

Dva pogleda na istu životinju

Suzana Herkulano-Hauzel na Iksu je reagovala na novu studiju braneći svoje tvrdnje.

- Hvala vam, Kaj R. Kaspare (glavni autor studije, prim. a.), što ste pokazali da sam apsolutno u pravu u proceni da je ti-reks imao najmanje 1,5 milijardi neurona u velikom mozgu, poput majmuna, bez obzira da li je procenjeno na moj jednostavan ili na vaš fensi način. Na kraju, svodi se na to da li su teropodi poput ti-reksa bili sličniji modernim pticama poput noja ili su imali odnos mozga i veličine tela poput reptila. Drago mi je da sam vam utrla put – navela je ona i dodala:

- Naše neslaganje leži u tome što ja smatram, zasnovano na dokazima o telu i proceni veličine mozga, da je ti-reks bio sličniji toplokrvnim nojevima, dok se Kaspar i kolege drže starijeg pogleda na dinosauruse, uključujući i ti-reksa, da su oni bili više nalik krokodilima i u temperaturi tela i u kognitivnim sposobnostima. Verujem da sam još 2022. dala dokaze da je ti-reks bio toplokrvan.

(Telegraf Nauka)