Od velikih i strašnih guštera do trorogog lica: 200 godina od imenovanja prvog dinosaurusa

Prošlo je 200 godina otkako je imenovan prvi dinosaurus – Megalosaurus. U dva veka nakon toga, mnogo drugih vrsta je otkriveno, a njihova imena inspirisana su njihovim karakteristikama ili imenima naučnika koji su ih opisali. Naučnici sada traže uvođenje robusnijeg sistema koji bi omogućio da ime vrste više govori o tome kada i kako su fosili otkriveni.

Megalosaurus je ime koje je fosilu otkrivenom u Stounsfildu, u Engleskoj, 20. februara 1824. dao Vilijam Bakland, geolog koji koji ga je otkrio, piše Nature.

Kako je odabrano ime

Bakland je izabrao ime Megalosaurus, koje je značilo „veliki gušter“, zbog velikih kostiju koje su on i njegov tim iskopali.

- Bilo je to uzbudljivo, prvi gigantski kopneni reptil čiji su ostaci otkriveni. Takva životinja nije bila ranije ni zamišljena – rekao je Pol Baret, paleontolog Muzeja prirodne istorije u Londonu, a prenosi Nature.

- Godinama su ljudi otkrivali čudne kosti u zemlji i pitali su odakle one tu, ali su na kraju sračunali koliko su dva i dva i shvatili da nije reč samo o starim kostima, već da je reč o kostima džinovskog guštera. I tako je nastalo i ime, znači veliki gušter. Oni su mislili da je to samo običan gušter poput iguane ili komodo zmaja, ali mnogo veći – rekao je Baret za IFLScience.

Reč dinosaurus, koja na starogrčkom znači strašni gušter, pojavila se skoro dve decenije kasnije - 1842.

Za razliku od ostalih naučnih disciplina, poput hemije, gde postoje jasna pravila davanja imena, zoolozi imaju veliku slobodu kada daju ime novoj vrsti. Obično prvi naučnik ili grupa naučnika koji objave rad o organizmu imaju pravo da izaberu ime. Postoji nekoliko pravila koje prati Međunarodna komisija o zoološkoj nomenklaturi (ICZN), ali to je da je ime jedinstveno, da je objavljeno u publikaciji i da je povezano sa jednim primerkom.

Bez planova u ICZN

Da bi ispitali kako se imenovanje dinosaurusa promenilo u poslednjih 200 godina, Ema Dan, paleobilog sa Univerziteta Fridrih Aleksander u Nemačkoj, i njene kolege analizirale su imena svih fosila dinosaurusa iz mezozoika (pre između 251,9 i 66 miliona godina) koji su opisani, oko 1.500 ukupno.

Otkrili su da je „89 imena potencijalno uvredljivo“, da su neka imena kolonijalna, da su fosile često uzimale kolonijalne sile i nisu ostajali u zemljama porekla. Oni zato predlažu da se naučnici drže opisnih imena poput Stegosaurus ili „krov gušter“ i Triceratoos ili trorogo lice.

- Ne preporučujemo preimenovanje osim ako za to ne postoji ono što zovemo formalnim nomenklaturnim razlogom. Za nas je važna stabilnost imena, a onda bi tako bila ugrožena. Ipak, razmislili bismo o drugačijem sistemu imenovanja vrsta, ali to za sada nije planirano – rekao je za Nature Tomas Pejp, taksonom Muzeja prirodne istorije u Danskoj i predsednik ICZN.

(Telegraf Nauka / Nature /IFLScience)