Ti-reks je bio najstrašniji stvor, a da li znate koliko ih je hodalo planetom? „Kralj tirana“ opet iznenadio

Tim paleontologa predvođen Čarlsom Maršalom sa Berklija 2021. uradio je nešto domišljato - procenili su ne koliko smo fosila tiranosaurusa reksa (Tyrannosaurus rex) do sada otkrili i iskopali, već koliko ih je ukupno hodalo našom planetom, piše Space Daily.

Ukratko, njihov odgovor bio je - oko 2,5 milijarde. I živeli su otprilike 2,4 miliona godina, koliko je vrsta postojala, mada se margina neizvesnosti kretala od 140 miliona do 42 milijarde. U bilo kom trenutku, srednja procena je ukazivala na oko 20.000 odraslih jedinki na kontinentu istovremeno, iz generacije u generaciju, tokom perioda mnogo dužeg nego što postoje anatomski moderni ljudi, navodi se u studiji objavljenoj u žurnalu Nature.

Preporučujemo

Sada uporedite to sa brojem onih koje smo pronašli.

Prvi delimični skelet prepoznat kao ti-reks iskopao je Barnum Braun u Montani 1902. godine, i on je postao primerak na osnovu kojeg je vrsta dobila ime kada mu je Henri Ferfild Ozborn formalno dao naziv 1905. godine.

Do te 2021. godine pronađeno je manje od stotinu jedinki ti-reksa, od kojih su mnoge predstavljene samo jednom fosilizovanom koskom. Samo su oko 32 bila relativno dobro očuvana tela odraslih jedinki.

Prema Maršalovoj proceni, to se svodi na otprilike jedan pronađen primerak na svakih 80 miliona post-juvenilnih životinja koje su živele i uginule. Veliki deo našeg fizičkog znanja o ovoj životinji počiva na tom izuzetno uskom uzorku.

Tyrannosaurus rex... Foto: Shutterstock/Warpaint

Stopa pronalaženja fosila koja iz toga proizilazi je komično mala, navodi Space Daily.

Međutim, da bi ti-reks postao fosil koji možete posetiti, morao je da ugine na pravom mestu, da bude zakopan dovoljno brzo da izbegne lešinare i truljenje, da preživi desetine miliona godina erozije i geoloških promena, i da se zatim slučajno pojavi na površini baš tamo gde je ljudsko biće tražilo. Gotovo ništa ne uspeva da preskoči sve te prepreke.

Poznati primerci nam to slikovito dočaravaju. Veliki primerci imaju imena, jer ih ima dovoljno malo da bi se imenovali: Su u Čikagu, Sten i kratka lista drugih o kojima se piše iznova i iznova. Kada jedan skelet može da bude temelj decenijama istraživanja i čitave muzejske dvorane sa dinosaurusima, vi ne gledate u dobro snabdevenu arhivu. Gledate u šačicu listića koji su slučajno dobili na veoma dugoj lutriji.

Ti-reks nije loše dokumentovan slučaj. On je jedan od najbolje istraženih dinosaurusa koje imamo - gigantski predator čvrstih kostiju iz stena koje umemo da tumačimo, kojeg više od jednog veka traže ljudi koji su žarko želeli da ga pronađu.

Ako ovako izgleda dobra pokrivenost – otprilike jedna relativno dobro očuvana odrasla jedinka na 80 miliona – onda za većinu stvorenja koja su ikada živela fosilni zapis nije tanak. On je prazan. Cele vrste, cele porodice, dolazile su i odlazile, a da nisu ostavile ništa što će čovek ikada držati u rukama.

Foto: TIMOTHY A. CLARY / AFP / Profimedia

Na to nas obično ne podsećaju dok stojimo ispred montiranog skeleta. Postavka deluje samouvereno. Poza, boje na ilustraciji pored nje, brzina trčanja na maloj pločici – sve to deluje kao utvrđena činjenica. Veliki deo toga je pažljiva, poštena ekstrapolacija na osnovu nekoliko kostiju i mnogo poređenja sa živim životinjama, što jeste prava nauka i često se ispostavi kao tačno. Ali sigurnost prezentacije i oskudnost dokaza stoje u neobičnom odnosu, i mislim da vredi imati obe te stvari na umu istovremeno.

Ništa od ovoga nije kritika paleontologije. Naprotiv. Impresivna stvar nije to što naša slika o ti-reksu ima praznine. Impresivno je to što bilo ko može da kaže bilo šta pouzdano, polazeći od tako sićušnog dela životinja koje su živele i zaključujući ka spolja sa toliko pažnje.

Čudo nije u tome što znamo tako malo. Čudo je koliko smo uspeli da rekonstruišemo skoro ni iz čega.

Tiranosaurus reks, čije ime u prevodu znači kralj guštera tirana, bio je agresivni lovac zastrašujućih čeljusti, a mnogi ga smatraju i najstrašnijim stvorom koji je ikad živeo.

(Telegraf Nauka/Space Daily)