Mars ima 3,2 kilometra vode ispod ekvatora – što bi moglo pomoći prvim naseljenicima

Mars je četvrta planeta od Sunca, „skoro mrtav“ prašnjav, hladan, pustinjski svet sa vrlo retkom atmosferom.

Mars je takođe dinamična planeta sa sezonama, polarnim ledenim kapama, kanjonima, ugašenim vulkanima i dokazima da je bio još aktivniji u prošlosti, piše Daily Mail.

Jedna je od najistraživanijih planeta solarnog sistema i jedina planeta na koju su ljudi poslali rovere radi istraživanja.

Naučnici su otkrili 3,2 kilometra vode ispod površine u oblasti ekvatora te planete, poznatoj kao Medjuzi Fosi Formacija (MFF). Ta voda je smrznuta kao led u sloju debljine preko 3,2 kilometra, prema novim podacima sa svemirske letelice Mars Ekspres.

Kad bi se istopila, ta voda bi prekrila čitav Mars slojem tečnosti duboke do 2,7 metara, a mogla bi da ispuni Zemljino Crveno more. Iako bi topljenje leda moglo zahtevati ambicioznu operaciju bušenja kad astronauti stignu na Mars, moglo bi se upotrebiti za piće ili uzgajanje useva.

Vrh bilo kog ledom bogatog sloja je barem 300 metara ispod površine, a možda čak 600 metara.

MFF depoziti se nalaze na Marsovom ekvatoru duž granice između severnih nizija i kraterima ispunjenih visija – što je idealno mesto za sletanje svemirskog broda pošto niža visina obezbeđuje više atmosfere da uspori spuštanje letelice.

MFF je ogromna geološka formacija vulkanskog porekla, velika otprilike kao petina glavne kopnene mase Sjedinjenih Država. Na satelitskim snimcima izgleda kao glatka i blago talasasta, ali je delimično vetrom oblikovana u grebenove i brazde. Te vetrom oblikovane crte se protežu stotinama kilometara, sa visinom od nekoliko kilometara.

One su verovatno najveći izvor prašine na Marsu i jedna od najprostranijih naslaga na toj planeti. Pre više od 15 godina, Mars Ekspres je pronašao masivne naslage na dubini do 2,5 kilometara – ali nije bilo jasno o čemu se zapravo radi.

Sad nove opservacije legendarne letelice konačno otkrivaju da je u pitanju – zamrznuta voda.

„Proučili smo MFF ponovo pomoću novijih podataka od radara MARSIS sa Mars Ekspresa i otkrili da su naslage još deblje nego što smo mislili – do 3,7 kilometara“, rekao je Tomas Voters iz Smitsonovskog centra za izučavanje planeta. „Radarski signali su odgovarajući za slojeve leda i slični su signalima od Marsovih polarnih kapa, vrlo bogatih ledom“.

Poput drugih planetarnih orbitera, Mars Ekspres može da emituje radarske talase radi dobijanja uvida ispod površine, što nije odmah vidljivo kamerama.

Prvobitne opservacije iz 2007. pokazale su da je gustina MFF na niskom nivou i nije zapravo reflektovala radarske talase nazad – karakteristike tipične za ledene depozite ispod površine. Međutim, naučnici tada nisu mogli isključiti mogućnost da se radi o dubokim akumulacijama vetrom nanesenih prašine, vulkanskog pepela ili sedimenta. Novi radarski podaci, pak, pokazuju da je gustina tih struktura previše mala za to – ukazujući na vodeni led.

„S obzirom na dubinu, da je MFF prosto ogromna gomila prašine, bila bi kompresovana pod sopstvenom težinom, stvarajući nešto mnogo gušće od onoga što primećujemo“, kaže Andrea Čiketi iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji.

Naučnici nisu sigurni koliko davno su se ti slojevi leda formirali i da li bi mogli biti ostaci Marsovih okeana. Međutim, MFF može biti izuzetan objekat ljudskog ili robotskog istraživanja, kaže Kolin Vilson iz Evropske svemirske agencije.

„Prvim doseljenicima će gotovo sigurno biti potreban izvor vode, a vodeni led blizu površine bi bio idealan. Nažalost, ti vodom bogati slojevi na koje ukazuje novo istraživanje nalaze se stotinama metara duboko, tako da su nedostupni dok ozbiljna oprema za bušenje ne stigne na Mars.“

Izgleda da je najveći deo regiona Medjuzi Fosi formiran pre više od tri milijarde godina, tako da bi masivni slojevi leda mogli biti iz tog doba. Kad NASA jednog dana odvede ljude na Mars – možda u 2030-im – moraće da sleti na vodom bogat deo planete kako bi preživeli.

Naučnici smatraju da najveći deo vode koja danas postoji na Marsu predstavlja led, iako nedavne studije tvrde da takođe postoji tečna voda u malim količinama. Tečna voda je bitan element života, iako njeno prisustvo ne znači nužno da život postoji ili da je postojao na Crvenoj planeti.

Profesor Brajan Koks je 2022. godine rekao da najnapredniji život koji je ikad postojao na Marsu verovatno čine jednoćelijski organizmi „u najboljem slučaju“.

Međutim, naučnici se slažu da je tečne vode nekad bilo u izobilju na Marsu. Pre oko 4,3 milijarde godina, Crvena planeta je imala dovoljno vode da prekrije čitavu svoju površinu tečnim slojem dubokim oko 137 metara.

Pre 3,5 milijardi godina, pak, vode je bilo manje – u rečnim kanalima širom planete između jezera u kraterima, slično kao na današnjoj Zemlji.

Tečna voda je možda u najnovije vreme bila na Marsu pre dve milijarde godina, pre nego što je njegova atmosfera nestala i voda isparila.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)