Neverovatan jubilej i poduhvat bez premca: 25 godina neprekidnog života u svemiru

Međunarodna svemirska stanica (ISS) obeležava četvrt veka neprekidnog boravka ljudi u njoj ovog vikenda, piše AP.

Prvi stalni stanovnici otvorili su vrata 2. novembra 2000. godine.

Sa samo pet godina preostalih na orbitalnoj naučnoj laboratoriji, američka agencija NASA računa na privatne kompanije da lansiraju sopstvene orbitalne stanice sa još većom i širom klijentelom.

Evo pogleda na ono što je obeležilo ovih 25 godina, ali i ono što predstoji.

Prvi astronauti ISS

Astronaut NASA Bil Šeperd i ruski kosmonauti Sergej Krikaljev i Jurij Gidzenko poleteli su u ruskoj raketi Sojuz iz Kazahstana 31. oktobra 2000. Dva dana kasnije stigli su do tamne, vlažne, trosobne stanice i proveli skoro pet meseci na njoj, učinivši mesto ne samo funkcionalnim već i gostoljubivim.

Šeperd, bivša mornarička foka koji se povukao 2002. godine, služi u savetodavnom odboru svemirske stanice sa Krikaljevim, sada visokorangiranim ruskim svemirskim zvaničnikom.

Dok su odnosi između SAD i Rusije „prilično loši“ na državnom nivou, „od čoveka do čoveka, pa čak i od svemirske agencije do svemirske agencije, oni su zapravo prilično dobri“, rekao je Šeperd za AP.

290 posetilaca

Prema podacima NASA, 290 ljudi iz 26 zemalja posetilo je svemirsku stanicu. Sedam ih je tamo upravo sada, predstavljajući SAD, Rusiju i Japan.

Većina posetilaca je letela u orbitu zahvaljujući svojim otadžbinama.

Prvi koji je platio svoj put - kalifornijski biznismen Denis Tito - lansiran je sa Rusima 2001. godine uprkos primedbama NASA. Rusi su nastavili da lete sa privatnim klijentima, uključujući rusku filmsku ekipu 2021. godine.

NASA sada prihvata svemirski turizam, pozivajući privatne posade na dvonedeljne boravke. Pre nekoliko meseci stanicu su posetili prvi astronauti posle decenija iz Indije, Poljske i Mađarske, u pratnji prve ženske komandantkinje stanice, Pegi Vitson.

- Svemir spaja ljude - primetila je ona.

Bliski susreti na svemirskoj stanici

Operacije mogu izgledati lako i uobičajeno dok astronauti dolaze i odlaze, ali „ništa u vezi sa tim nije rutinsko“, rekao je bivši administrator NASA Džim Brajdenstajn na nedavnoj prezentaciji.

Među ozbiljnijim problemima su to što je jednom zamalo stradao svemirski šetač, što je jedno pristajanje dovelo do nekontrolisanog okretanja stanice, to što su svuda pukotine i curenja vazduha, ali i sve veća pretnja svemirskog otpada.

Šeperd je iznenađen što i dalje dobro funkcioniše.

- Činjenica da je mnogo stvari više nego dvostruko premašilo svoj projektovani vek trajanja je prilično izvanredna - rekao je.

Bez tuš kabina i čiste odeće

Život na svemirskoj stanici se drastično poboljšao od kada su Šeperd i njegova posada prolazili kroz teške uslove.

- To je sada hotel sa četiri zvezdice. Niste mogli tražiti bolji smeštaj, barem u svemiru - rekao je on.

Sada je veličine fudbalskog terena sa više laboratorija, ima internet telefon za ličnu upotrebu astronauta i zastakljenu kupolu za vrhunske poglede na Zemlju.

Kanadski astronaut Kris Hadfild, koji svira gitaru, pre više od decenije odatle je izveo pesmu Dejvida Bovija „Space Oddity“ i druge melodije.

Eksperimentalne staklene bašte takođe su dodale boju i živost, dajući čili papričice i cinije. Espreso aparat je čak nakratko isproban, kao i pećnica za pečenje kolačića. Ali još nema tuša ili vešernice - samo kupke sunđerom, sa prljavom odećom koja se baca umesto da se pere.

Usponi i padovi života na stanici

Astronauti su se venčavali i dočekivali novorođenu decu dok su služili na svemirskoj stanici. Jedan od novih svemirskih očeva - Majk Fink - ponovo je tamo, više od 20 godina nakon što je pozvao iz orbite u porođajnu salu svoje supruge.

Stanovnici stanice su se takođe suočavali sa slomom srca. Majka jednog astronauta poginula je u saobraćajnoj nesreći 2007. godine. A 2011. godine, Skot Keli je bio na pola puta petomesečnog boravka kada je njegova snaja, američka kongresmenka Gabrijela Gifords, upucana u glavu i preživela.

Drugi su morali da se nose kašnjenjem u povratku, a najnoviji i ekstremni slučaj uključuje zaglavljene astronaute Buča Vilmora i Suni Vilijams. Njihov planirani probni let od nekoliko dana u Boingovoj letelici Starlajner pretvorio se u boravak na stanici duži od 9 meseci.

Nauka u nultoj gravitaciji

Izvedene su hiljade eksperimenata, mnogi na samim astronautima. Medicinski testovi su dobili povećanu hitnost pre nekoliko godina kada je astronaut otkrio krvni ugrušak u jednoj od svojih vena na vratu. Lekari su nadgledali lečenje izdaleka dok se pacijent bezbedno nije vratio kući.

NASA je takođe pokrenula studiju blizanaca sa braćom Keli. Skot Keli je učestvovao u prvoj jednogodišnjoj ekspediciji NASA 2015. i 2016. godine, upoređujući svoje telo sa telom identičnog blizanca Marka na zemlji. Mark Keli je takođe doprineo astronomiji, vodeći misiju šatla za isporuku i instalaciju detektora kosmičkih čestica. Nadogradnje su planirane sledeće godine.

Uništenje od milijardu dolara

NASA plaća SpejsEksu skoro milijardu dolara da izbaci svemirsku stanicu iz orbite početkom 2031. Kompanija će lansirati kapsulu za teške terete da bi se spojila sa stanicom i usmerila je ka vatrenom padu iznad Pacifika.

Pre nego što se to dogodi, Aksiom Spejs će ukloniti modul koji planira da pošalje na stanicu. Taj slobodno leteći modul će formirati jezgro njihove sopstvene svemirske stanice. Druge kompanije rade na svojim konceptima. NASA želi da izbegne jaz između Međunarodne svemirske stanice i njenih naslednica, čuvajući neprekidno prisustvo Amerikanaca u orbiti.

(Telegraf Nauka/AP)