Ovo je najdetaljnija mapa kosmičke mreže

Koristeći podatke Svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST) astronomi su napravili najdetaljniju mapu kosmičke mreže. Oni su pratili mrežu galaksija skroz unazad do vremena kada je svemir bio star samo milijardu godina, saopštio je Univerzitet Kalifornije u Riversajdu.

Kosmička mreža je ogromna struktura univerzuma nalik skeletu – mreža isprepletenih kosmičkih vlakana (filamenata) i ravni tamne materije i gasa koji okružuju ogromne, skoro prazne prostore. Ona čini osnovnu arhitekturu kosmosa, povezujući galaksije i jata u jedinstvenu, složenu i dalekosežnu strukturu.

Preporučujemo

Studija, objavljena u The Astrophysical Journal, koristila je najveće istraživanje teleskopa Džejms Veb - COSMOS-Web - kako bi pratila način na koji galaksije formiraju mrežu kroz 13,7 milijardi godina kosmičke istorije.

Od svog lansiranja 2021. godine, Džejms Veb je transformisao astronomiju svojom izuzetnom osetljivošću i oštrinom. Njegovi infracrveni instrumenti detektuju blede, udaljene galaksije koje su bile nevidljive ranijim opservatorijama, omogućavajući naučnicima da vide dalje u prošlost nego ikada pre, i to kroz kosmičku prašinu.

Kako bi iskoristio ovu moć, međunarodni tim je osmislio COSMOS-Web, najveći program opštih posmatrača (General Observer - GO) odabran za svemirski teleskop. GO program je primarni način na koji astronomi dobijaju pristup teleskopu za svoja istraživanja. Pokrivajući neprekidno područje neba veličine otprilike tri puna Meseca, istraživanje je dizajnirano da mapira kosmičku mrežu.

- JWST je potpuno promenio naš pogled na univerzum, a COSMOS-Web je od samog početka osmišljen da nam pruži širok i dubok pogled koji nam je potreban da vidimo kosmičku mrežu. Po prvi put možemo da proučavamo evoluciju galaksija u jatima i filamentarnim strukturama kroz kosmičko vreme, od perioda kada je univerzum bio star milijardu godina pa sve do obližnjeg univerzuma - rekao je Hosein Hatamnija, doktorand na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu i Karnegijevim opservatorijama, i vodeći autor studije.

Obližnji univerzum je termin koji se odnosi na naše kosmičko susedstvo u krugu od približno milijardu svetlosnih godina. Svetlosna godina, koja iznosi oko 9,46 biliona (9.460.000.000.000) kilometara, predstavlja rastojanje koje svetlost pređe za jednu zemaljsku godinu i koristi se za merenje ogromnih distanci u svemiru.

Bahram Mobašer, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu Kalifornije u Riversajdu i Hatamnijev mentor, objasnio je da je struktura velikih razmera identifikovana na osnovu podataka kosmičke mreže sa Džejmsa Veba mnogo informativnija od ranijih mapa istog regiona neba koje je napravio svemirski teleskop Habl. Direktno poređenje „rame uz rame“, rekao je on, pokazuje koliko je prethodna generacija podataka ujednačavala i prikrivala složene strukture.

- Skok u dubini i rezoluciji je zaista značajan, i sada možemo videti kosmičku mrežu u vreme kada je univerzum bio star samo nekoliko stotina miliona godina, što je era koja je bila praktično nedostižna pre Džejmsa Veba. Ono što je nekada izgledalo kao jedna struktura sada se razlaže na više njih, a detalji koji su ranije bili zamagljeni, sada su jasno vidljivi - rekao je Mobašer.

Hatamnija je objasnio da ovo poboljšanje proizilazi iz dve prednosti Džejmsa Veba.

- Teleskop detektuje mnogo više bledih galaksija u istom delu neba, a udaljenosti do tih galaksija se mere daleko preciznije. Svaka galaksija se stoga može postaviti u tačan odsečak kosmičkog vremena, čime se izoštrava rezolucija mape - rekao je on.

U skladu sa dugom tradicijom otvorene nauke projekta COSMOS, tim javno objavljuje mape struktura velikih razmera.

- Proces korišćen za izradu mape, katalog od 164.000 galaksija i njihova kosmička gustina, kao i video koji prikazuje evoluciju kosmičke mreže kroz milijarde godina, objavljeni su u javnost - rekao je Mobašer.

(Telegraf Nauka/UC Riverside News)