Teleskop Džejms Veb otkriva spajanje pet galaksija samo 800 miliona godina nakon Velikog praska

Astronomi sa Teksaskog univerziteta A&M otkrili su retku, zbijenu koliziju galaksija u ranom univerzumu, što sugeriše da su galaksije bile u interakciji i oblikovale svoje okruženje mnogo pre nego što su naučnici smatrali.

Pomoću svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST), istraživači su identifikovali događaj spajanja barem pet galaksija otprilike 800 miliona godina nakon Velikog praska, zajedno sa dokazima da je ta kolizija redistribuirala teške elemente van samih galaksija.

Preporučujemo

Pre „Veba“, astronomi su očekivali da će složena spajanja galaksija i rasprostranjeno obogaćivanje kiseonikom i drugim proizvodima zvezdane fuzije postati uobičajeni znatno nakon milijardu godina posle Velikog praska. Ovo otkriće pokazuje da su ti procesi već bili u toku mnogo ranije nego što su modeli predvideli.

Neočekivano galaktičko spajanje u ranom univerzumu

Astronomi generalno očekuju da su u tom ranom trenutku kosmičke istorije galaksije relativno male i izolovane. Umesto toga, novootkriveni sistem – nazvan "JWST kvintet" – pokazuje multiple galaksije u interakciji unutar kompaktnog regiona prostora, okružene vencem gasa bogatog kiseonikom.

"Ovo je izvanredno jer se spajanje koje uključuje tako veliki broj galaksija nije očekivalo tako rano u istoriji univerzuma, kad su, kako se smatra, spajanja galaksija bila jednostavnija i obično uključivala samo dve do tri galaksije“, kažu istraživači. Sistem je identifikovan u podacima iz „Vebovog“ dubokog vangalaktičkog osmatranja, jedne od kampanja najdalekosežnijeg snimanja.

Iako su galaksije razdvojene desetinama hiljada svetlosnih godina, zauzimaju neobično kompaktan region prostora sa stopom formiranja zvezda daleko većom nego kod tipičnih galaksija tog vremena.

Sudari galaksija šire teške elemente u okolni prostor

Istraživači su takođe detektovali prošireni halo blještavog gasa koji povezuje nekoliko galaksija. Gas emituje svetlost od jonizovanog kiseonika i vodonika. Iznenađujući rezultat je da se ovaj gas nalazi izvan galaksija. Elementi, kao što je kiseonik, proizvode se samo unutar zvezda i kasnije izlaze iz galaksija tokom sudara.

Analiza sugeriše da je to obogaćivanje posledica prvenstveno gravitacionih interakcija tokom spajanja, a ne samo galaktičkih vetrova, dajući direktne dokaze da su sudari galaksija oblikovali njihovo okruženje u mladom univerzumu.

Otkriće dovodi u pitanje modele rane evolucije galaksija

Otkriće je važno jer pomaže da se objasni rastuće neslaganje između onoga što modeli astronoma predviđaju i onoga što „Veb“ zapravo vidi. "Uvid da složen sistem pokretan galaktičkim spajanjem postoji tako rano govori da naše teorije o tome kako se galaksije sklapaju – i koliko brzo – treba ažurirati da bi odgovarale stvarnosti", kažu istraživači.

Otkriće može pomoći da se objasni zašto „Veb“ identifikuje sve veći broj masivnih galaksija koje izgledaju uglavnom neaktivne samo nekoliko milijardi godina kasnije. Ako su se sistemi poput JWST kvinteta brzo spojili i rano iscrpili svoj gas, mogli bi da evoluiraju u te masivne galaksije viđene u kasnijim vremenima.

Buduće „Vebove“ opservacije će ispitati kretanje gasa i galaksija unutar sistema, dajući dodatni uvid u način kako su se formirale rane kosmičke strukture.

(Telegraf Nauka/Phys.org)