Otiču im oči i mozak, moraju ponovo da uče da stoje i hodaju: Kakav uticaj na telo ima dug boravak u svemiru

Povratak iz svemira... Foto: Kristina Kormilitsyna / Sputnik / Profimedia

Američki astronaut Frenk Rubio i ruski kosmonauti Sergej Prokopjev i Dmitrij Petelin u sredu u 13.17 sati sleteli su u Kazahstan i time završili svoju neočekivanu jednogodišnju misiju u Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS).

Kada su poleteli iz Bajkonura raketom Sojuz 21. septembra 2022. njihova misija trebalo je da traje 6 meseci. Međutim, kvar na Sojuzu doveo je do promene odluke. Rubio je postao Amerikanac koji je najduže bio u orbiti, dok Prokopjev i Petelin nisu oborili ruski rekord koji drži Valerij Poljakov (u svemiru je bio 437 dana), ali jesu zauzeli drugo mesto.

Preporučujemo

Tokom nedavnog obraćanja javnosti u SAD Rubio je rekao da će ga po povratku pregledati medicinski tim i da će mu biti potrebno verovatno dosta vremena da se ponovo adaptira na gravitaciju Zemlje, da se telo navikne na održavanje ravnoteže, ali i da ponovo hoda i stoji.

Frenk Rubio, Sergej Prokopjev i Dmitrij Petelin nekoliko dana pred poletanje 2022. Foto: Bill Ingalls / NASA via CNP / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Stručnjaci kažu da dugotrajni boravak u svemiru, a posebno puna godina, mnogo menja ljudsku fiziologiju i psihologiju. Jedna od najvećih promena je boravak u mikrogravitaciji, zahvaljujući kojoj astronauti uglavnom lebde tokom boravka u MSS. Osim toga, jedna od važnih posledica je gubitak mišićne mase i gubitak mase kostiju.

Dr Dženifer Fogarti, šef na Medicinskom istraživačkom institutu za svemirsko zdravlje Koledža Bejlor, rekla je za ABC News da se najveći problemi sa gubitkom mišića i mase kostiju dešavaju tokom prvih meseci, a onda se telo prilagođava. Jedan od najvećih problema po povratku na Zemlju je održavanje ravnoteže jer se gravitacija promenila.

- Kako koordinisati pokrete poput hoda kada to niste radili neko duže vreme, a tek kako održavati ravnotežu? Kada se ta dva spoje, dolazi do specifične, teške situacije i to je dobro istraživano po povratku astronauta na Zemlju – rekla je ona.

Što je misija duža, to je više vremena potrebno da se ponovo aklimatizuju na uslove na Zemlji. Posle misija od četiri do šest meseci potrebno je od dva do tri dana. Za duže misije potrebno je čak i više.

Osim toga, zbog bestežinskog stanja, krv i tečnost u kičmenoj moždini idu na gore iz donjih ekstremiteta, što može da dovede do promena u glavi i očima. To je poznato kao neurokularni sindrom povezan sa letom u svemir. Astronauti mogu da vide promene u mozgu, a često im otiču oči i muti im se vid.

- To je jedna biološki neprirodna stvar s kojom se telo bori. To je razlog što je astronaute koji provedu dugo vremena u orbiti potrebno medicinski nadgledati vrlo dugo. Ne znamo šta sve može da se očekuje kao posledica – rekla je dr Fogarti.

Samoća u orbiti, gde je svega još nekoliko osoba u svemirskoj stanici, takođe može da bude veoma teška za pojedince.

Dolazi i do slabljenja imunosistema, ponekad se menjaju i geni. Kada se poslednji rekorder Skot Keli po boravku u svemiru vratio iz orbite, bilo je potrebno nekoliko meseci da se 90 odsto promena u njegovom telu stabilizuje i vrati u normalu.

(Telegraf Nauka/ABC News)