Koliko su ubedljivi dokazi o životu na Marsu?

Čelnici američke svemirske agencije NASA objavili su da je rover Perseverans na Crvenoj planeti otkrio stene sa potencijalnim biosignalima. Administrator NASA Šon Dafi okarakterisao je ovo kao „najbliže što smo ikad bili otkriću života na Marsu“.

Uzorak stene koji je analizirao rover je mešavina gline i mulja, materijalima koje NASA naziva „izvanrednim čuvarima nekadašnjeg mikrobiološkog života“ na Zemlji. Osim toga, „marsohod“ je pronašao i znakove određenih hemijskih reakcija koje obično prate mikrobiološki život, ali su naučnici u studiji u žurnalu Nature naglasili da ovi signali mogu da nastanu i u nebiološkim procesima.

Dr Karin Rodžers, direktorka Centra za astrobiološka istraživanja i obrazovanje Renseler (RARE) pri Renseler politehničkom istitutu, proučava odnose između zajednica mikroorganizama i uslova okoline u ekstremnim ekosistemima. Njen cilj je razumevanja prirode porekla života na Zemlji, potencijala za život širom Sunčevog sistema i rasprostranjenosti života u modernim ekstremnim okruženjima. Ona kaže da su nova otkrića intrigantna, ali ne i definitivan dokaz ranijeg života na Crvenoj planeti.

Prenosimo njene odgovore na pitanja o ovom otkriću objavljena na sajtu Renseler politehničkog instituta (RPI).

• Koliko su ubedljivi novi nalazi rovera Perseverans o prisustvu nekadašnjeg života na Marsu?

- Ključno je da budemo jasni da ovo nije definitivan dokaz nekadašnjeg života na Marsu. Ono što su primetili moglo je biti stvoreno životom, ali dok ne dokažemo da je to moglo biti stvoreno isključivo životom, a ne drugim procesima, ne možemo reći da je ovo definitivan dokaz života.

Ipak, ovo je veoma zanimljivo otkriće koje otvara nove mogućnosti za istraživanje hemije koja se može odvijati na različitim planetama.

• Kada bismo mogli da donesemo ovaj uzorak nazad na Zemlju radi analize, da li bismo imali bolji uvid u to da li je zaista rezultat biološkog procesa?

- Postoje dve ključne komponente koje mogu unaprediti ovo otkriće: jedna je posmatračka, a jedna eksperimentalna. S posmatračke strane, moramo doneti ove uzorke sa Marsa kako bismo mogli da uradimo robusnu analizu sa svim najboljim tehnikama koje imamo. Pored toga, ključno je doneti sve uzorke sa Marsa, kako bismo mogli da stavimo planetarni kontekst oko ovog konkretnog uzorka. Ali moramo da „uradimo svoj domaći zadatak“, a to se vraća na ono o čemu sam govorila. Postoje li drugi načini da se u uslovima sličnim onima na Marsu proizvede ova hemija, ovi minerali sa ovim sastavima, u prisustvu organskih materija koje možda ne potiču iz biologije? U zavisnosti od rezultata oba, mogli bismo doći do nečeg definitivnog, ili možda ne.

Divan deo nauke je što ne znamo odgovor unapred.

• Postoji li nešto što bi rover mogao da pronađe, a što bi pružilo nepobitan dokaz 10/10 o nekadašnjem životu?

- Najteži deo u vezi sa definitivnošću znakova života je to što morate dokazati nultu hipotezu, a to je da ne postoji drugi način osim života da se proizvedu naša zapažanja. Dakle, nepobitni dokazi od rovera su veliki zahtev. Ako razmislite o tome šta trenutno možemo da uradimo sa roverima, nemamo dovoljno prostora za teret da uključimo svaki instrument koji nam je potreban, još ne.

Ali, potraga za životom nije misija koja se radi jednom i završava. Ono što će nas zaista približiti definitivnom odgovoru je da nastavimo ono što smo radili, a to je ozbiljno, metodično i robusno istraživanje planete. Što više razumemo Mars, bolje ćemo razlikovati šta život može da uradi, a šta Mars može da uradi bez života. To je argument za više misija rovera i donošenje uzoraka. Održivo istraživanje sa širokim planetarnim kontekstom biće ključ naše potrage za životom drugde.

• Ima li još nešto što biste želeli da ljudi znaju o ovom otkriću ili o potrazi za poreklom života uopšte?

- Postoji preklapanje između porekla života i potrage za životom, a jedan od ključnih delova toga je da je svaka planeta drugačija: ako je život nastao negde drugde na drugoj planeti, biće drugačiji od onoga što nalazimo na Zemlji. Biće nekih sličnosti, ali biće i razlika. A razlike između planeta značiće razlike u životu ili znakovima života od jedne planete do druge.

(Telegraf Nauka/Rensselaer Polytechnic Institute)