Tekstovi stari 4.000 godina stižu do šire publike: Revolucionarni digitalni projekat

Zahvaljujući digitalnoj tehnologiji i jezičkim alatima, naučnici transformišu pristup nekim od najstarijih zapisa na svetu, saopštio je Univerzitet u Jorku.

U okviru projekta pod nazivom Pristup tekstovima na klinastom pismu (CDLI-ACT), istraživači su razvili arapski digitalni interfejs kako bi omogućili pristup tekstovima na klinastom pismu – pisanim na glinenim pločicama širom drevne Mesopotamije tokom više od tri milenijuma.

Preporučujemo

Tim, koji čine istraživači sa Univerziteta Al-Kadisija u Iraku, Univerziteta u Jorku u Velikoj Britaniji i Univerziteta Lund u Švedskoj, pokrenuo je arapsku verziju Inicijative za digitalnu biblioteku klinastog pisma (CDLI), resursa za proučavanje natpisa na klinastom pismu širom sveta, koji je razvijen tokom poslednje četvrtine veka zajedničkim naporima obimne globalne istraživačke zajednice.

Dok su čuvena dela poput „Epa o Gilgamešu“, koji priča o potrazi legendarnog kralja za besmrtnošću nakon smrti njegovog prijatelja, široko poznata, tekstovi na klinastom pismu takođe obuhvataju i neke od najranijih pravnih kodeksa.

Glinene pločice

Hamurabijev zakonik, na primer, postavio je društvena pravila pre skoro 4.000 godina i često se povezuje sa principom „oko za oko, zub za zub“.

Klinasto pismo, prvobitno razvijeno na prostoru današnjeg Iraka, predstavlja jedno od najranijih pisama čovečanstva, koje je nastalo više od milenijuma pre pisama zasnovanih na alfabetu. Pisano je na glinenim pločicama, ali se danas uglavnom može videti u muzejima van njihove postojbine.

- Oni su po značaju i obimu uporedivi sa egipatskim hijeroglifima i pružaju detaljan uvid u rano pravo, književnost, nauku i svakodnevni život. Mnoge preživele pločice s klinastim pismom danas se čuvaju u velikim zapadnim institucijama kao što su Britanski muzej i Luvr, jer su odnete sa Bliskog istoka tokom perioda iskopavanja koja su često bila povezana sa imperijalnim aktivnostima 19. i početka 20. veka – rekao je dr Emili Paže-Peron iz Službe za arheološke podatke Univerziteta u Jorku.

Globalni značaj

Iako su ove kolekcije omogućile očuvanje i proučavanje, one su takođe doprinele preprekama u pristupu, s obzirom na to da je veliki deo materijala istorijski katalogizovan i preveden prvenstveno na evropske jezike poput engleskog.

Foto: Asaad NIAZI / AFP / Profimedia

- Resursi poput ovog mogu održati nasleđe živim i promovisati važnu ulogu zemalja Bliskog istoka u oblikovanju pisane reči. Ovo je naročito važno za podučavanje budućih generacija studenata, jer će oni biti ti koji će voditi dalja istraživanja o tome šta nam ovi globalno značajni artefakti mogu reći o oblikovanju ljudskog društva – rekao je Hajder Akil Al-Karagoli, profesor Univerziteta Al-Kadisija.

Nadovezujući se na ovaj rad, srodni projekat delom ima za cilj da ispravi ovu neravnotežu proširenjem pristupa na arapskom jeziku i poboljšanjem dostupnosti digitalnih resursa za publiku u regionu iz kojeg tekstovi potiču.

Mitovi i legende

Očekuje se da će biti prevedeno oko 70.000 redova teksta, što obuhvata širok spektar materijala uključujući mitove i legende, pravne zapise, pisma, medicinske tekstove i astronomske beleške. Prevodi će biti izrađeni u više formata, od stručnih verzija „red po red“ do pristupačnijih narativa za širu čitalačku publiku. Podaci će biti dugoročno arhivirani u Službi za arheološke podatke kako bi se osiguralo da ostanu dostupni za buduća istraživanja.

- Ova nova inicijativa neće samo pomoći u očuvanju najranijih poznatih sistema pisanja, već će ih učiniti dostupnim novoj generaciji širom sveta, naročito ponovnim povezivanjem zajednica sa kulturnim nasleđem iz regiona u kojem je ono nastalo – rekao je Rune Ratenborg sa Univerziteta Lund.

(Telegraf Nauka/University of York)