Međuzvezdani gost stigao iz okruženja potpuno drugačijeg od Sunčevog sistema: Nova saznanja o kometi 3I/ATLAS

Astronomi su, pre manje od godinu dana, otkrili kometu koja je u naš Sunčev sistem stigla iz nekog drugog dela galaksije. Još se ne zna odakle je došao 3I/ATLAS, kako je ovaj međuzvezdani posetilac nazvan, ali je novo istraživanje donelo nova saznanja o mestu rođenja ove komete iz dalekog svemira, saopštio je Univerzitet u Mičigenu.

Gde god da je 3I/ATLAS rođen, bilo je mnogo hladnije od okruženja u kojem je nastao naš Sunčev sistem.

Preporučujemo

Novo otkriće zasniva se na zapažanju da je 3I/ATLAS izuzetno bogat specifičnom vrstom vode koja sadrži deuterijum. Studija tima, objavljena u žurnalu Nature Astronomy, omogućena je delom zahvaljujući federalnoj podršci NASA, Američke nacionalne fondacije za nauku (NSF) i Čileanske nacionalne agencije za istraživanje i razvoj.

- Naša nova zapažanja pokazuju da su uslovi koji su doveli do formiranja našeg Sunčevog sistema veoma različiti od načina na koji su evoluirali planetarni sistemi u različitim delovima naše galaksije - rekao je Luis Salazar Manzano, glavni autor nove studije i doktorand na Departmanu za astronomiju Univerziteta u Mičigenu (U-M).

Voda se sastoji od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika, otuda njena formula H2O. Međutim, u tipičnim molekulima vode, ti atomi vodonika imaju samo jedan proton u svom jezgru. U vodi ove komete, visok procenat molekula vode sadrži deuterijum, oblik vodonika koji pored standardnog protona ima i neutron. Ovi teži oblici vode postoje i na Zemlji, ali u mnogo manjim količinama nego što je primećeno kod komete 3I/ATLAS.

- Količina deuterijuma u odnosu na običan vodonik u vodi veća je od bilo čega što smo ranije videli u drugim planetarnim sistemima i planetarnim kometama - rekao je Salazar Manzano.

Zapravo, taj odnos je bio 30 puta veći nego kod bilo koje komete u našem Sunčevom sistemu i 40 puta veći od vrednosti pronađene u vodi u našim okeanima.

Ovi odnosi govore istraživačima o uslovima koji su vladali tamo gde su ovi nebeski objekti nastali, omogućavajući im da uporede rodno mesto komete 3I/ATLAS sa našim Sunčevim sistemom u vreme kada su se formirale planete i komete.

Najnovija fotografija međuzvezdane komete 3I/ATLAS... Foto: ESA/Juice/JANUS

- Konkretno, ovaj rezultat znači da je 3I/ATLAS došao odnekud gde je hladnije i gde su niži nivoi radijacije - rekla je Teresa Paneke-Karenjo, profesorka astronomije na Univerzitetu u Mičigenu. - Ovo je dokaz da uslovi koji su doveli do stvaranja našeg Sunčevog sistema nisu sveprisutni u svemiru. To možda zvuči očigledno, ali to je jedna od onih stvari koje morate dokazati.

Tim je naveo da je za ostvarenje ovakve studije bez presedana bilo potrebno da se mnogo toga poklopi. Sve je počelo tako što su astronomi otkrili kometu 3I/ATLAS dovoljno rano da omoguće naknadne studije, rekla je ona.

Zahvaljujući blagovremenom otkriću komete, Salazar Manzano i drugi saradnici uspeli su da obezbede vreme na opservatoriji MDM u Arizoni, gde su uočili neke od najranijih dokaza emisije gasa iz komete (MDM označava Mičigen, Dartmut i Tehnološki institut Masačusetsa, originalne partnere opservatorije). Tada je Salazar Manzano kontaktirao Paneke-Karenjo radi saradnje, koja je doprinela svojom stručnošću u radu sa ALMA teleskopom (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) u Čileu, kako bi se dodatno osmotrila i okarakterisala hemijska svojstva komete. ALMA je dovoljno osetljiva da detektuje suptilnu razliku između deuterisane i konvencionalne vode, tako da je tim mogao da precizira njihov međusobni odnos. Ova studija predstavlja prvi put da su naučnici uspeli da izvrše ovu vrstu analize na međuzvezdanom objektu.

- Biti na Univerzitetu u Mičigenu i imati pristup ovim objektima bio je ključ za uspeh ovog rada - rekao je Salazar Manzano. - Bili smo deo tima koji je veoma talentovan i iskusan u više oblasti; svi smo se međusobno dopunjavali i to nam je omogućilo da analiziramo i interpretiramo ove skupove podataka.

Ovaj rad takođe pokazuje da će biti moguće okarakterisati buduće međuzvezdane objekte na ovaj način kako bismo saznali više o tome šta se dešava u planetarnim sistemima izvan našeg. Iako je 3I/ATLAS tek treći međuzvezdani objekat koji su astronomi do danas otkrili (pre toga su to bili 1I/Oumumaua i 2I/Borisov), taj broj će se verovatno povećati kako se nove opservatorije budu pridruživale potrazi, rekla je Paneke-Karenjo, pod uslovom da sami sebi ne otežamo posao.

- Moramo da brinemo o našem noćnom nebu i da ga održavamo čistim i tamnim kako bismo mogli da detektujemo ove sićušne i blede objekte - rekla je ona.

(Telegraf Nauka/University of Michigan/Michigan News)