Identifikovana još 4 mornara iz Frenklinove ekspedicije: DNK rešio zagonetku, u sve umešan i novinar BBC-ja

Istraživači su pomoću DNK identifikovali još četiri člana ekspedicije kapetana Džona Frenklina iz 1845. godine, od kojih je jedan bio predmet velike debate koja je trajala više od jednog veka, saopštio je Univerzitet u Vaterlou.

Antropolozi sa Fakulteta umetnosti Univerziteta u Vaterlou predvodili su rad u kojem su analizirani uzorci DNK izvučeni iz skeletnih ostataka i pronađeni su podudarni uzorci sa DNK koju su dali živi potomci. Nova otkrića povećavaju ukupan broj identifikovanih mornara Frenklinove izgubljene ekspedicije na šest.

Preporučujemo

U aprilu 1848. godine, nakon što su dva broda Frenklinove ekspedicije, „Erebus“ i „Terror“, bila zarobljena u arktičkom ledu skoro dve godine, 105 preživelih pokušalo je da se spasi pešačenjem i vučenjem čamaca na sankama duž zapadne obale Ostrva kralja Vilijama u Nunavutu. Svih 105 osoba je umrlo u pokušaju bekstva od leda. Ostaci članova ekspedicije pronalaženi su na Ostrvu kralja Vilijama i poluostrvu Adeler još od sredine 19. veka.

Dodatne identifikacije produbljuju naše razumevanje događaja koji su se desili tokom završnih faza Frenklinove ekspedicije i rešavaju 166 godina staru misteriju o identitetu jednog od mornara.

- Tri mornara koja smo identifikovali su sa broda HMS Erebus i svi su umrli u zalivu Erebus. Četvrti, jedini mornar sa broda HMS Terror koji je definitivno identifikovan DNK analizom, pronađen je 130 kilometara dalje - rekao je dr Daglas Stenton, profesor antropologije na Vaterlou.

Taj usamljeni mornar identifikovan je kao Hari Peglar, zapovednik pretpalube broda HMS Terror. Peglarova identifikacija rešava zabunu koja datira još iz 1859. godine, kada je pronađeno telo sa Peglarovim ličnim dokumentima, ali u odeći koja nije odgovarala njegovom činu.

- Bilo je zanimljivo konačno identifikovati ovog mornara jer je telo pronađeno sa gotovo jedinim pisanim dokumentima iz ekspedicije koji su ikada nađeni - rekao je dr Robert Park, profesor antropologije na Vaterlou.

Dokumenti nazvani „Peglarovi papiri“ pronađeni su uz njegovu mornarsku potvrdu i uključivali su poeziju i očigledne opise nekih događaja sa ekspedicije.

Istraživači su identifikovali preostala tri člana ekspedicije: to su Vilijam Oren, mornar; Dejvid Jang, mornar prve klase; i Džon Bridžens, stjuart nižih oficira.

Njihova identifikacija potvrđuje da su njih trojica bili među posadom koja je preživela prve tri godine ekspedicije i pokušala da pobegne sa Arktika.

Ova otkrića usledila su nakon identifikacije drugih članova Frenklinove ekspedicije koju je istraživački tim obavio ranije. U 2021. godini, koristili su DNK potomka da identifikuju Džona Gregorija, inženjera na HMS Erebus. U 2024. godini imali su još jedno DNK podudaranje za Džejmsa Ficdžejmsa, kapetana Erebusa, čije je telo bilo izloženo kanibalizmu. Ostaci ovih nedavno identifikovanih mornara ne pokazuju dokaze kanibalizma.

- Za žive potomke, ovi nalazi pružaju ranije nedostupne detalje o okolnostima i lokacijama smrti njihovih rođaka, kao i o identitetima nekih od članova posade koji su umrli sa njima - rekao je Stenton.

Istraživanje tima otkrilo je da je Rič Preston, novinar BBC-ja, potomak Džona Bridžensa.

- Bio sam veoma zaintrigiran kada me je dr Stenton prvi put kontaktirao, pričajući mi o svom radu i pitajući me da li bih bio voljan da dam uzorak DNK - rekao je Preston. - Bilo je to ogromno iznenađenje čuti od tima da se moja DNK podudara sa jednim od mornara sa zlosrećne Frenklinove ekspedicije. Nekada sam radio na emisiji o genealogiji na BBC-ju koja je pratila fascinantne porodične priče ljudi, pa je otkriće da postoji tako zanimljiva priča u prošlosti moje sopstvene porodice veoma uzbudljivo.

Kako bi otkrili identitete četiri mornara, Stiven Fratpijetro, koautor studije sa Univerziteta Lejkhed, ekstrahovao je DNK iz arheoloških uzoraka i uporedio je sa mitohondrijalnom i DNK Y-hromozoma dobijenom od potomaka. U sva četiri ova nova slučaja, poređenje je dalo podudaranja sa genetskom distancom nula - što je snažan dokaz da dele zajedničkog pretka.

Uzorci DNK potomaka su od ključnog značaja za identifikaciju ostataka i pružaju uvid u pokušaj bekstva mornara. Kvalifikovani potomci se određuju putem genealoške dokumentacije koja pokazuje direktnu, neprekinutu majčinu ili očevu liniju. Istraživači ohrabruju i druge potomke članova Frenklinove ekspedicije da ih kontaktiraju kako bi proverili da li njihova DNK može pomoći u identifikaciji drugih pojedinaca.

O otkriću su objavljene dve studije – jedna u Journal of Archaeological Science: Reports i jedna u Polar Record.

(Telegraf Nauka/University of Waterloo)