Ova struktura sagrađena je pre Stounhendža: Arheolozi otkrili tajne veštačkog ostrva starog 5.000 godina

Ispod naizgled kamenog ostrva u škotskom jezeru (lohu) arheolozi su otkopali i dokumentovali veliku drvenu platformu. Ova struktura izgrađena je pre više od 5.000 godina i starija je od Stounhendža, saopštio je Univerzitet u Sautemptonu.

Arheolozi su koristili tehniku zvanu stereofotogrametrija kako bi zabeležili ovo veštačko ostrvo iznad i ispod površine vode kao jedinstvenu, neprekidnu strukturu, pružajući perspektivu koja ne bi bila moguća samo kopnenim ili podvodnim istraživanjem.

Preporučujemo

Istraživači su, u saradnji sa Univerzitetom u Redingu, ispitali „kranog“ (crannog) u Loh Borgastajlu na ostrvu Luis, otkrivajući strukturu izgrađenu pre više od 5.000 godina. Njihov terenski rad otkrio je slojevitu konstrukciju od drveta i šiblja ispod kamenog pokrivača ostrva, zajedno sa stotinama komada neolitske grnčarije potopljene u okolnoj vodi.

- Kranozi su mala veštačka ostrva koja su tipično stara hiljadama godina. Postoje stotine njih u škotskim lohovima, a mnogi su ostali neistraženi ili neotkriveni. Iako se dugo mislilo da su kranozi građeni, korišćeni i ponovo upotrebljavani uglavnom između gvozdenog doba i post-srednjovekovnog perioda, sada znamo da su neki prvobitno podignuti mnogo ranije, tokom neolita, između 3800. i 3300. godine pre nove ere – rekla je dr Stefani Blankšejn, arheološkinja sa Univerziteta u Sautemptonu.

Tokom nekoliko godina terenskog rada, koristeći tradicionalne tehnike iskopavanja, bušenje, sofisticirana snimanja i radiokarbonsko datiranje, arheolozi su otkrili različite faze razvoja kranoga u Loh Borgastajlu.

Prvi put je uspostavljen pre više od 5.000 godina, što ga čini starijim od poznatih spomenika kao što je Stounhendž. Počeo je kao kružna drvena platforma prečnika oko 23 metra, prekrivena šibljem. Oko 2.000 godina kasnije, u srednjem bronzanom dobu, dodat je još jedan sloj šiblja i kamena, pre nego što je usledila nova faza aktivnosti oko hiljadu godina nakon toga, tokom gvozdenog doba. Kameni nasip, koji je sada pod vodom, vodi od obale loha do ostrva.

Arheolozi su tokom godina otkrili stotine komada neolitske grnčarije, poput različitih vrsta ćupova i posuda, rasutih u okolnoj vodi. To sugeriše da su lokalitet prvi osnovali ljudi iz ovog perioda, pre bronzanog doba.

- Iako još ne znamo tačno zašto su ova ostrva građena, resursi i rad potrebni za njihovu izgradnju ukazuju ne samo na složene zajednice sposobne za takve podvige, već i na veliki značaj ovih lokaliteta. Velike količine grnčarije, često sa ostacima hrane, i obrađeni kamen pronađeni na ostrvima i oko njih, sugerišu njihovu upotrebu za zajedničke aktivnosti poput kuvanja ili gozbi – rekla jeje dr Blankšejn.

Tokom terenskog rada 2021. arheolozi su dizajnirali i primenili novu tehniku korišćenja stereofotogrametrije u plitkoj vodi. Koristili su ovaj proces snimanja kako bi ispitali dno jezera koje okružuje kranog. Njihova tehnika je opisana u žurnalu Advances in Archaeological Practice.

Fotogrametrija je dobro uspostavljen način kreiranja 3D kompjuterskih snimaka pomoću više 2D fotografija. Fotografije objekta se prave iz različitih uglova, a zatim ih specijalizovani softver „spaja“ kako bi kreirao digitalni model visoke rezolucije.

Uspešno sprovođenje fotogrametrije u plitkoj vodi je, međutim, puno prepreka, kako objašnjava glavni istraživač i direktor Instituta za more i pomorstvo u Sautemptonu, profesor Frejzer Sturt.

- Fini sedimenti, nemirna voda, plutajuća vegetacija i iskrivljena ili reflektovana svetlost ometaju snimanje u plitkoj vodi. Fotogrametrija je veoma efikasna u dubokoj vodi, ali nailazi na probleme na dubinama manjim od jednog metra. Ovaj problem je dobro poznata frustracija za arheologe – rekao je on.

Kako bi pomogli u rešavanju ovog problema, istraživači su koristili dve male vodootporne kamere sa dobrim performansama pri slabom osvetljenju i širokim vidnim poljem. Postavljene na fiksnoj udaljenosti, ova „stereo“ metoda obezbeđuje precizno preklapanje slika kako bi se nadoknadili podaci koji nedostaju ili su poremećeni.

Kamerama je kroz vodu upravljao ronilac, uz kontrolu pozicioniranja sa tačnošću u centimetar, što odgovara preciznosti postignutoj pomoću podvodnih dronova.

- Kombinovanjem stereofotogrametrije, tehnologije dronova i inovativne naknadne obrade podataka, uspeli smo da osmislimo pristupačan pristup koji je prenosiv i isplativ – rekla je dr Blankšejn.

(Telegraf Nauka/University of Southampton)