Napravljen je od 20-karatnog zlata i to između 1460. i 1670. godine: Otkriven najstariji zubni most u Škotskoj

Bez dobre oralne nege, zubi obično stradaju. Mnogo arheoloških dokaza pokazuje da je loše zdravlje zuba bilo uobičajeno kroz istoriju. I, očekivano, kroz istoriju je bilo i mnogo pokušaja stomatološke restauracije. Arheolozi su sada identifikovali najraniji primer zubnog mosta u Škotskoj. Njihova studija, objavljena u British Dental Journal, opisuje napravu pronađenu na zubima muškarca sahranjenog u Aberdinu, piše Phys.org.

Stomatologija je zvanično uspostavljena kao profesija u 19. veku. Međutim, različiti oblici lečenja zuba i pokušaji restauracije praktikuju se hiljadama godina. Dokazi o stomatološkoj nezi sežu do pre 14.000 godina, u period mlađeg paleolita, gde su arheolozi pronašli potencijalne modifikacije na zubima sa karijesom. Dodatni dokazi pojavljuju se u Sloveniji od pre oko 6.500 godina u vidu pčelinjeg voska pronađenog u šupljini zuba druge osobe.

Preporučujemo

Zubne ligature, u obliku srebrnih ili zlatnih žica pričvršćenih za zube radi stabilizacije drugog zuba ili zamene izgubljenog, identifikovane su u Egiptu još 2500. godine pre nove ere. Međutim, arheolozi veruju da su neke od njih postavljene nakon smrti kako bi se „osiguralo da telo bude kompletno pre sahrane“.

Autori studije navode da su oralni lekovi postali češći u Evropi do srednjeg veka. Ali češće se zubima nisu bavili medicinski stručnjaci.

- Većina ovih hirurških tekstova relativno je štura u uputstvima koja se tiču zuba i oralnog zdravlja uopšte. Jedan od razloga koji se navodi je taj što su se zubi uglavnom smatrali van nadležnosti srednjovekovnih lekara i hirurga. Tokom srednjeg veka, zube su često lečili berberi - pišu autori studije.

Autori napominju da je na arheološkim nalazištima u Evropi pronađeno malo primera zubnih ligatura koji datiraju pre 17. veka. Od tih nekoliko primera u Evropi, nijedan ranije nije pronađen u Škotskoj.

Skeletni ostaci oko 900 pojedinaca i 3,5 metričkih tona razasutog skeletnog materijala iskopani su 2006. iz istočnog dela Crkve Svetog Nikole u Aberdinu, u Škotskoj. Crkva je prošla kroz period obnove i proširenja između 14. i 16. veka i bila je prepoznata kao jedna od najvećih crkava u Škotskoj u to vreme.

Kasniji istraživački projekat o trendovima zdravlja kroz vreme širom Škotske uključio je ponovnu procenu skeleta spasenih iz Crkve Svetog Nikole. Među ostacima je bila donja vilica (mandibula) sa zlatnom ligaturom koja je povezivala neke od zuba, dok je jedan u sredini nedostajao. Delujući kao zubni most, naprava je verovatno držala neku vrstu protetičkog zuba ili je učvršćivala rasklimani zub. Od ostataka 100 pojedinaca, samo jedan je imao zubnu ligaturu.

Tim je sproveo datiranje radioaktivnim ugljenikom mandibule, kao i skenirajuću elektronsku mikroskopiju i rendgensku spektroskopiju kako bi analizirao sastav žice. Starost i pol osobe procenjeni su na osnovu karakteristika skeleta i trošenja zuba. Utvrdili su da je reč o muškarcu srednjih godina koji je sahranjen u Aberdinu između 1460. i 1670. godine. Tragovi na zubima ukazali su na to da je ligatura bila na mestu značajno vreme pre smrti muškarca.

Žica za zubni most bila je napravljena od 20-karatnog zlata. Tim navodi da su u tom periodu u Aberdinu radila najmanje 22 zlatara koji su verovatno bili sposobni da naprave jednostavnu zlatnu žicu i čvor kojim bi se žica pričvrstila. Napominju da prisustvo takvog predmeta ukazuje na to da je čovek ne samo imao pristup veštoj izradi, već je verovatno bio i imućan. Iako je ligatura možda pomogla u očuvanju sposobnosti žvakanja i oralne funkcije, na čoveka su možda uticali i društveni pritisci da zadrži svoje zube netaknutim.

- Razlozi za podvrgavanje ovoj proceduri verovatno su bili višestruki. Tokom poznog srednjeg i novog veka, verovalo se da fizički izgled pojedinca ukazuje na njegov karakter. Izgled osobe i njeno percipirano zdravlje bili su povezani sa gresima. Kao takav, društveni značaj osmeha podsticao je one koji su mogli da priušte takve tretmane da ih potraže - pišu autori studije.

Tim ne može sa sigurnošću reći da li je stomatološki rad obavljen lokalno u Aberdinu ili negde drugde, ali navode da ova studija slučaja doprinosi rastućem broju dokaza o istorijskoj praksi restorativne stomatologije.

(Telegraf Nauka/Phys.org)