Kvarni zubi nisu samo estetski problem: Povećavaju rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, a skraćuju i život

Stanje zuba kod starijih ljudi može biti dobar pokazatelj očekivanog životnog veka, pokazala je nova velika studija. Takođe, pokazala je i da zdravi ili sanirani zubi nisu samo estetsko pitanje, već mogu uticati i na ukupno zdravlje i dugovečnost.

Istraživači sa Universiteta Osaka u Japanu analizirali su podatke o čak 190.282 odrasle osobe starije od 75 godina i otkrili da postoji snažna veza između broja zdravih i saniranih (popunjenih) zuba i smanjenog rizika od smrti iz bilo kog uzroka. Ljudi koji su imali više zdravih ili profesionalno saniranih zuba pokazali su značajno niži rizik od smrtnosti u periodu praćenja od oko 3,4 godine, u poređenju sa osobama koje su imale veći broj izgubljenih ili nepopravljenih zuba prenosi Popular Mechanics.

Preporučujemo

I nije samo broj zuba važan — saniranje karijesa pokazalo se gotovo podjednako korisnim kao i imati potpuno zdrave zube, što ukazuje da pravovremena stomatološka nega može pomoći da zubi dugo ostanu funkcionalni i time doprineti boljem zdravstvenom stanju.

Jedan od razloga zašto oralno zdravlje utiče na dugovečnost leži u povezanosti između usne duplje i celokupnog zdravlja organizma. Nezdrav zub ili desni često postaju izvor hronične upale koja može da se proširi na druge organe preko krvotoka. Takva upala povezana je sa raznim hroničnim bolestima, uključujući srčane bolesti, dijabetes, pa i neurodegenerativne bolesti. Takođe, gubitak zuba otežava žvakanje hrane, što kod starijih osoba može dovesti do lošije ishrane, gubitka telesne mase i fizičke slabosti — sve faktore koji dodatno skraćuju životni vek.

Drugo istraživanje, koje je obavio Institut za nauku u Tokiju, proučavalo je pojavu tzv. oralne fragilnosti — stanja u kome se javljaju simptomi poput suve usta, problema sa žvakanjem i gutanjem, otežano govorenje i gubitak više zuba. Osobe sa tri ili više simptoma oralne fragilnosti imale su znatno veću verovatnoću da umru u toku praćenja nego oni bez takvih simptoma, što dodatno potvrđuje da stanje usta i zuba odražava šire zdravstveno stanje organizma.

Zanimljivo je da su redovni stomatološki pregledi povezani sa produženjem očekivanog zdravog života za otprilike godinu dana kod starijih odraslih — pokazatelj da preventivna nega i rana dijagnostika nisu samo „pravljenje lepe slike“, već imaju opipljiv uticaj na zdravlje.

Ove nalaze podržava i šira medicinska literatura koja ističe da loša oralna higijena i gubitak zuba mogu biti povezani sa rizikom od raznih ozbiljnih bolesti i smanjenim životnim vekom, jer hronična oralna upala utiče na krvotok i imuni sistem.

Zaključno, iako se često posmatraju samo kao „estetika“ ili „žvakanje“, zubi su zapravo važna karika u zdravlju celog organizma. Očuvanje zuba kroz dobru oralnu higijenu, pravovremeno saniranje karijesa i redovne stomatološke kontrole može biti jedan od faktora koji doprinosi zdravijem i dugovečnijem životu — što je vredna motivacija da se briga o ustima ne zapostavlja s godinama.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)