Ogromni aljaski cunami podigao je vodu 481 metar uz planinu

Masivno klizište na Aljasci pokrenulo je drugi najviši zabeleženi cunami, podigavši vodu i krhotine 481 metar uz planinu nekoliko sati nakon što su turisti posetili to mesto.

Naučnici su otkrili da su katastrofi prethodili znaci upozorenja, uključujući brzo povlačenje glečera, velike padavine i hiljade sićušnih seizmičkih podrhtavanja. Dok se glečeri povlače, slične katastrofe bi mogle postati sve veća opasnost u planinskim priobalnim regionima.

Preporučujemo

Dvanaest sati nakon što su 9. avgusta 2025. godine putnici na brodu Hanse Explorer završili sa selfijima i video-snimcima glečera Južni Sojer, a brod krenuo nazad niz fjord, materijal sa susedne planine neočekivano je pao u fjord, pokrenuvši drugi najviši cunami u zabeleženoj istoriji.

Studija istraživača iz Aljaskog centra za zemljotrese opisuje kako je klizište poslalo vodu i krhotine 481 metar uz drugu stranu fjorda, a zatim nastavilo niz Trejsi Arm. Snaga vode je ogolila zidove fjorda do gole stene.

Bilo je malo posle pet sati ujutru i bilo je tmurno i srećom nije bilo brodova u blizini. Tokom narednih meseci, neke kompanije su počele da izbegavaju Trejsi Arm. Međutim, uslovi koji su doveli do pomenutog događaja uopšte nisu specifični za ovaj fjord.

Klizišta su česta u priobalnim planinama Aljaske, gde se brzo izdizanje tla, uzrokovano tektonskim silama i dugotrajnim gubitkom leda, spaja sa erozivnim silama padavina i glečera koji se kreću. Međutim, tokom poslednjih godina se pojavio neobičan obrazac: nekoliko velikih klizišta dogodilo se tačno na kraju glečera koji se povlači.

Iako mehanika još nije dobro shvaćena, izgleda da ove planine postaju nestabilne kad led nestane. Kad klizište udari u vodu, impuls miliona tona stena prenosi se u talase cunamija.

Isti fenomen se dešava od Aljaske do Grenlanda i Norveške, ponekad sa smrtonosnim posledicama. Širom Arktika, zemlje pokušavaju da se izbore sa ovom rastućom opasnošću.

Opcije nisu privlačne: izbegavati ogromne površine obale ili živeti sa slabo shvaćenim rizikom. Sistemi za upozoravanje imaju očiglednu ulogu, ali samo ako naučnici budu bolje razumeli gde i kad su klizišta verovatna.

Znaci da klizište nastupa

Klizište u fjordu Trejsi Arm dogodilo se u avgustu, kad tople okeanske vode i obilnije padavine pogoduju i povlačenju lednika i rušenju padina. Glečer ispod oblasti klizišta doziveo je brzo odlamanje – veliki komadi leda odvajaju se i padaju u vodu – i povukao se više od petsto metara tokom prethodna dva meseca. Padala je obilna kiša. Kiša ulazi u pukotine u planini i približava ih rušenju povećavajući pritisak vode u pukotinama.

Najzanimljivije su hiljade malih seizmičkih podrhtavanja koja su stizala iz zone klizišta danima pre nego što se padina planine srušila.

Ova kombinacija znakova bi bila dovoljna za upozorenja brodovima u blizini i kućama i preduzećima kojima cunami može naneti štetu, barem dan unapred.

Rastuća upozorenja se koriste za sve od terorizma i bezbednosti nuklearnih postrojenja do lavina i vulkanske aktivnosti. Ona ne uklanjaju rizik, ali olakšavaju ljudima da bezbedno žive sa opasnostima.

Na primer, iako ljudi još stradaju u lavinama, sistemi upozoravanja imaju ključnu ulogu u cilju da zimska putovanja u udaljene oblasti budu bezbednija.

Sistem upozoravanja

Kombinacija vremenskih prilika i brzog povlačenja glečera početkom avgusta 2025. godine bi verovatno bili dovoljni za upozorenje kojim se ljudi obaveštavaju da bi opasnost mogla biti privremeno povećana u širem području, kažu stručnjaci. Na skali žuto–narandžasto–crveno, to bi bio žuti alarm.

U satima pre dešavanja klizišta, eksponencijalni porast seizmičkih događaja i prelaz u seizmički tremor – neprekidno „brujanje” seizmičke energije – bili su dovoljni da se emituje vremenski osetljivo upozorenje za određeni region.

Ove opservacije, zabeležene kao nusproizvod regionalnog praćenja zemljotresa, opravdavaju „narandžasti” alarm koji ukazuje na neposrednu zabrinutost. Ti znakovi su verovatno bili dovoljni za preporuku da čamci i brodovi ostanu izvan fjorda.

Istraživanje je pokazalo da se – kad veliko klizište krene – taj događaj može detektovati i izmeriti u roku od nekoliko minuta. U tom periodu, seizmički talasi u okolini mogu ukazati na približnu veličinu klizišta i da li se dogodilo blizu otvorene vode. Program praćenja koji bi to mogao brzo da prenese bio bi u stanju da emituje crveni alarm, signalizirajući da je događaj u toku.

Izgradnja sistema za praćenje klizišta zahtevaće saradnju državnih i federalnih agencija, kao i jačanje mreža za praćenje i komunikaciju, ali čak ni tada neće postojati potpuna sigurnost.

Razumevanje, a ne uklanjanje rizika

Sistemi upozoravanja ne uklanjaju rizik u potpunosti, ali su bolja opcija nego nikakvo upozorenje. Tokom vremena, oni takođe povećavaju svest, jer se zajednice i posetioci navikavaju da razmišljaju o ovim opasnostima.

Na mnogim od najprivlačnijih lokacija na Zemlji postoje znatne opasnosti. Arktički fjordovi su među njima. Isti procesi koji stvaraju ovu opasnost – povlačenje glečera, strm teren, dinamička geologija – takođe su ono što ove predele čini tako privlačnim. Spoj glečera, vode zatvorene u ledu i strmih planina je upravo ono što ljude privlači na ova mesta. Ljudi će nastaviti da ih posećuju i doživljavaju.

Pitanje nije da li ova mesta treba sasvim izbegavati, već kako pomoći ljudima da donose informisanije odluke. Prvi korak je snažniji geofizički i meteorološki monitoring, sa novim istraživačkim i komunikacionim kanalima, kažu stručnjaci.

Posetioci su 9. avgusta u neznanju prošli kroz predeo na ivici rušenja. Sistem upozoravanja je mogao turističkim kompanijama i ljudima u toj oblasti dati informacije potrebne da donesu informisanije odluke i izbegnu iznenađenje.

(Telegraf Nauka/Science Daily)