„Nije ni jaje, ni sunđer, ni vanzemaljac…“ REŠENA MISTERIJA! Posle 2 godine utvrđeno poreklo zlatnog jajeta

Misteriozno zlatno jaje otkriveno je na dnu okeana tokom podvodne ekspedicije američke Nacionalne okeanske i atmosferske administracije (NOAA) kraj Aljaske pre više od dve i po godine. Čudni objekat izvučen je sa dubine od 3.250 metara, a naučnici ni posle dugotrajnih istraživanja nisu uspevali da utvrde ništa o njemu osim da ima „biološko poreklo“.

Do sada.

Preporučujemo

Foto: NOAA Ocean Exploration, Seascape Alaska

Misteriozna zlatna masa pronađena u Aljaskom zalivu je ostatak mrtvih ćelija formiranih na dnu džinovske dubokomorske sase Relicanthus daphneae, saopštila je NOAA, a rezultati su predstavljeni i na preprint serveru bioRxiv.

Tokom ekspedicija NOAA Ocean Exploration na brodu „Okeanos Explorer“, uobičajeno je da naučnici pronađu organizme koje ne prepoznaju odmah. Većinu vremena te misterije se brzo rešavaju dok članovi naučne zajednice razmenjuju mišljenja i znanje. Međutim, neka otkrića se pretvore u prave zagonetke – kao što je to bio slučaj sa misterioznim zlatnim jajetom, o čemu je Telegraf Nauka pisao.

Tako je 2023. podmornica na daljinsko upravljanje naišla na čudan zlatni predmet u obliku humke sa rupom, zalepljen za stenu. Naučnici su bili zbunjeni. Da li je to bila čaura za jaja? Mrtav sunđer? Da li je nešto upuzalo u to... ili ispuzalo iz toga?

Misteriozno otkriće privuklo je mnogo nagađanja i interesovanja javnosti. Nadajući se da će pronaći odgovore, tim je preuzeo zlatno jaje pomoću usisnog semplera i poslao ga u Prirodnjački muzej Smitsonijan (NMNH) na dalju analizu i proučavanje.

Identifikovanje „zlatnog jajeta“ bio je višegodišnji, složen poduhvat.

U svetu naviknutom na trenutno zadovoljenje, čekanje da naučna istraživanja pruže odgovore može biti frustrirajuće, navela je NOAA. Ali nauka zahteva vreme. Kako su, dakle, naučnici utvrdili šta je zlatna jaje ili zlatna kugla? I zašto je taj proces trajao godinama?

– Radimo na stotinama različitih uzoraka i sumnjao sam da će naši rutinski procesi razjasniti misteriju. Ali ovo se pretvorilo u poseban slučaj koji je zahtevao fokusirane napore i stručnost nekoliko različitih pojedinaca. Bila je to složena zagonetka koja je zahtevala morfološku, genetičku, dubokomorsku i bioinformatičku stručnost da bi se rešila – objašnjava dr Alen Kolins, zoolog i direktor Nacionalne laboratorije za sistematiku NOAA Fisheries, koja se fizički nalazi u okviru Prirodnjačkog muzeja Smitsonijan.

Foto: NOAA Ocean Exploration, Seascape Alaska

Naučnici iz NOAA Fisheries i Smitsonijana koristili su integrativni taksonomski pristup, kombinujući proučavanje fizičke strukture sa genetičkom analizom kako bi identifikovali objekat. Prvobitni pregled je pokazao da objektu nedostaje tipična životinjska anatomija, već da je u pitanju vlaknasti materijal sa slojevitom površinom punom žarnih ćelija, što je sugerisalo da se radi o žarnjaku poput korala ili sase.

Foto: NOAA Ocean Exploration, Deepwater Exploration of the Marianas

Naučnica iz Nacionalne laboratorije za sistematiku Abigejl Reft identifikovala je ćelije kao spirociste, koje su ograničene na grupu žarnjaka Hexacorallia. Tim je takođe ispitao sličan primerak sakupljen 2021. godine tokom ekspedicije na istraživačkom brodu Falkor Instituta Šmit i pronašao slične žarne ćelije.

Prvobitno DNK barcodiranje nije bilo ubedljivo, verovatno zbog uzimanja DNK drugih mikroskopskih oblika života. Sekvenciranje celog genoma potvrdilo je životinjski DNK i sadržalo veliku količinu genetičkog materijala džinovske dubokomorske sase. Sekvenciranje mitohondrijalnih genoma oba primerka potvrdilo je da su genetički gotovo identični poznatom referentnom genomu Relicanthus daphneae.

Misterija rešena: zlatno jaje nije ni jaje, ni sunđer, ni ostatak vanzemaljca, već relikt dubokomorske sase, navodi se u saopštenju NOAA. Iako ovo otkriće potvrđuje identitet ranije nepoznatog primerka, duboki okeani Zemlje i dalje čuvaju mnoge tajne.

– Tako često u istraživanju dubokog okeana pronalazimo ove očaravajuće misterije, poput zlatnog jajeta. Uz napredne tehnike kao što je sekvenciranje DNK, u stanju smo da ih rešavamo sve više. To je razlog zašto nastavljamo sa istraživanjem – da bismo otključali tajne dubina i bolje razumeli kako okean i njegovi resursi mogu podstaći ekonomski rast, ojačati našu nacionalnu bezbednost i održati našu planetu – rekao je kapetan Vilijam Movit, vršilac dužnosti direktora NOAA Ocean Exploration.

Foto: NOAA Ocean Exploration, Seascape Alaska

(Telegraf Nauka/NOAA)