Naučnici otkrili tunele koje je napravio nepoznati drevni oblik života

Za većinu organizama na Zemlji stene su objekti, a ne hrana. Ali za jednu neobičnu vrstu mikroba krečnjak je, izgleda, bio važan deo jelovnika. Da li ovaj misteriozni oblik života još postoji ili je izumro pre više eona još nije poznato.

Geolog Sis Pašijer sa Univerziteta Johan Gutenberg u Majncu naišao je na nešto nalik sićušnim jazbinama u mermeru i krečnjaku u pustinjama Namibije, Omana i Saudijske Arabije, piše Popular Mechanics. Erozija je otkrila fosilne jazbine poput tunela, ali iako ništa nije gmizalo unutar njih, Pašijer i njegov istraživački tim pronašli su biološki materijal.

Preporučujemo

- Biotičko poreklo primećenih struktura pretpostavlja i prisustvo vode u tečnom staju, bez koje biološki rast ne bi bio moguć. Istraživana područja su trenutno suva, ali povremeno doživljavaju kišne pljuskove i redovnu gustu obalnu maglu, dok su vlažni periodi postojali u prošlosti – naveo je tim u studiji objavljenoj u Geomicrobiology Journal.

Dakle, kakvi su mikroorganizmi mogli da naprave te paralelne jazbine široke oko pola milimetra i duge do 3 centimetra? Bakterije, gljive i lišajevi su pokazali da mogu preživeti ekstremne uslove, a neki od njih su endolitički, što znači da žive unutar stena. Pašijer je želeo da vidi da li organizmi koji su stvorili jazbine mogu pripadati nekoj od ovih grupa. Gljive mogu probijati stene i ostavljati za sobom cevi, a neke vrste cijanobakterija takođe napreduju na krečnjaku ili mermeru.

Malo je verovatno da su misteriozni organizmi bile cijanobakterije jer je njima potrebna sunčeva svetlost za fotosintezu, pa se ne probijaju tako duboko u stenu. Gljive luče digestivne agense koji nisu bili prisutni u steni, a takođe stvaraju složenu mrežu filamenata, poznatu kao micelijum, navodi se. Micelijumske mreže obično imaju određeni red. Jazbine su bile paralelne i ravnomerno raspoređene, što bi bilo neobično za gljive, i nisu primećeni drugi obrasci. Dakle, verovatno ni one nisu krivci.

Pošto su jazbine bile preširoke da bi ih istovremeno napravio samo jedan organizam, i pokazivale su prstenove rasta, verovatnije je da su ih formirale kolonije mikroba. Prašina kalcijum karbonata pronađena u tunelima takođe je uobičajena izlučevina mikroba koji žive u ovim vrstama stena. Međutim, još nisu pronađeni fosilizovani organizmi - samo dokazi o njihovom postojanju.

Ovi zastoji, međutim, nisu isključili ideju o životu. Naprotiv, dok vremenske prilike ili abiotički hemijski procesi mogu stvoriti strukture pogrešno protumačene kao znake života, temeljno mikroskopsko ispitivanje je pokazalo da to nije bio slučaj ovde. Hemijski sastav uzoraka stena iz unutrašnjosti jazbina pokazao je da je ono što ih je napravilo moralo biti živo.

- Kako nijedan poznati hemijski ili fizički mehanizam erozije ne mogu objasniti ovaj fenomen sa ovde predstavljenim mikrostrukturnim i geohemijskim zapažanjima, i mikro-jazbine se formiraju unutar matične stene, pa sugerišemo da su biološkog porekla – naveli su Pašijer i njegove kolege u studiji.

Koji god mikrobi da su izdubili tunele u krečnjaku odavno su mrtvi, ali postoje pitanja o tome da li misteriozna vrsta još postoji. Možda se još uvek negde kreće, kopajući nove sisteme tunela koje ćemo jednog dana otkriti, a možda je i davno izumrla.

(Telegraf Nauka/Popular Mechanics)