Naučnici napravili čelični sendvič i u njemu razneli mikrobe: Ono što su otkrili je važno za život u svemiru

Ekstremofilne bakterije mogle bi da prežive udare asteroida dovoljno snažne da ih lansiraju u svemir. To je pokazao novi laboratorijski eksperiment predstavljen u studiju u žurnalu PNAS Nexus.

Ovo pokazuje da bi sudari svemirskih stena mogli da rašire potencijalni vanzemaljski život između svetova, piše Live Science.

Preporučujemo

U eksperimentu su istraživači postavili Deinococcus radiodurans, vrstu bakterije za koju je dokazano da godinama može da preživi u svemiru, između dve čelične ploče. Zatim su ovaj „sendvič“ pritisli veoma snažno i brzo kako bi simulirali udar asteroida u planetu, i merili koliko je mikroba preživelo.

Pritisci pri gnječenju odabrani su na osnovu onoga što bi bilo potrebno da udari asteroida u Mars lansiraju mikrobe i delove planete u svemir. Tim je testirao pritiske od 1,4 do 2,9 gigapaskala (GPa) – što je oko 14.000 do 29.000 puta više od atmosferskog pritiska na Zemlji na nivou mora. Otprilike 60% mikroba preživelo je udar od 2,4 GPa, dok je čak 95% preživelo kada je pritisak smanjen na 1,4 GPa.

U većini prethodnih studija koje su testirale ovakve scenarije, stope preživljavanja mikroba bile su za nekoliko redova veličine niže. Autori studije teoretisali su da je to možda zato što su mikrobi korišćeni u novoj studiji bili drugačiji: jači, otporniji i sposobni da izdrže ekstremno izlaganje radijaciji, potpunom isušivanju i visokim temperaturama.

Istraživači su izabrali da testiraju D. radiodurans jer može da izdrži hladan, prazan vakuum svemira. Studija iz 2020. godine otkrila je da je D. radiodurans preživeo trogodišnje izlaganje svemiru dok je bio pričvršćen za spoljašnjost Međunarodne svemirske stanice, koja nije nimalo gostoljubivo mesto za život.

Tim je takođe posmatrao kako su se mikrobi oporavljali nakon udara tako što su inkubirali ćelije na 37 stepeni Celzijusa (98,6 stepeni Farenhajta) nekoliko sati i merili ekspresiju gena mikroba. Otkrili su da su nakon udara pod visokim pritiskom (dovoljno snažnih da oštete ćelijske membrane) mikrobi dali prioritet genima zaduženim za popravku oštećenja ćelija, pre nego stvaranju novih ćelija. Takođe su unosili više gvožđa i popravljali svoj DNK.

Razumevanje toga kako život može putovati između planetarnih tela važno je za misije povratka uzoraka, primetili su autori studije u radu. Na primer, uzorci koji se vraćaju sa Marsa moraju proći kroz rigorozne procedure kako bi se sprečilo da potencijalni marsovski mikrobi „prošvercuju“ put do Zemlje i eventualno kontaminiraju našu planetu. Ako bi udari asteroida mogli da transportuju mikrobe na druga mesta u Sunčevom sistemu, uzorci vraćeni sa tih lokacija bi takođe mogli zahtevati dodatne mere predostrožnosti kako bi se sprečila kontaminacija.

Osim toga, studija pokazuje da određeni oblici života mogu preživeti silovito izbacivanje u svemir. Ovo može uticati na to kako i gde bismo mogli da tražimo život u Sunčevom sistemu.

(Telegraf Nauka/Live Science)