Kamen decenijama korišćen kao graničnik za vrata - vredi više od milion dolara

Kažu da je smeće jednog čoveka za nekog drugog blago, ali kamen koji je decenijama korišćen da drži vrata otvorenim predstavlja blago po standardima skoro svakoga.

Žena je pronašla kamen težak 3,5 kilograma u koritu potoka na jugoistoku Rumunije, donela ga kući i koristila kao graničnik za vrata. Njeno otkriće se pokazalo kao jedan od najvećih očuvanih komada ćilibara na svetu.

Preporučujemo

Njegova vrednost? Negde oko milion evra – tj. oko 1,1 miliona dolara.

U Rumuniji se komadi ćilibara mogu naći oko sela Kolci u peščenjaku na obalama reke Buzau, gde se iskopava od 1920-ih. Poznat kao rumanit, ovaj ćilibar je čuven i cenjen zbog svog širokog spektra jakih, crvenkastih nijansi.

Starija žena koja je pronašla ovaj konkretni komad rumanita živela je u Kolciju, gde je imao tako skromnu funkciji da ga nisu primetili ni lopovi koji su jednom upali u njenu kuću.

Nakon što je 1991. godine ta žena umrla, rođak koji je nasledio njenu kuću pomislio je da graničnik za vrata možda predstavlja nešto više. Kada je saznao šta ima, prodao je ćilibar rumunskoj državi, koja ga je dala na procenu stručnjacima iz Istorijskog muzeja u Krakovu.

Oni smatraju da je ćilibar verovatno star 38-70 miliona godina.

"Pronalazak ima veliki značaj, kako na nauku, tako i za muzej", rekao je direktor Muzeja Buzau.

Klasifikovan kao nacionalno blago Rumunije, grumen se nalazi u muzeju županije u kojoj je pronađen – od 2022. godine.

Ovo otkriće podseća na slučaj jednog čoveka iz Mičigena, koji je čuvao veliki komad kamena kao graničnik za vrata, da bi decenijama kasnije saznao da je zapravo reč o meteoritu vrednom 100.000 dolara.

Komad ćilibara vredan više od milion dolara takođe nije loš dobitak. Zamislite koliko graničnika biste mogli da kupite.

Ćilibar je smola drveća stara više miliona godina. Tokom vremena se ova veoma viskozna supstanca fosilizuje u tvrdi materijal tople boje, uveliko priznat kao dragi kamen.

Iznad tla, smola drveća može da funkcioniše kao lepljiva zamka, skupljajući impresivno očuvane primerke beskičmenjaka koje možemo da proučavamo milionima godina kasnije.

Iako je relativno česta pojava na severnoj hemisferi, ćilibar se samo povremeno pronalazi na južnoj polovini planete.

Tokom baremskog perioda, pre oko 122 miliona godina, ogromne količine smole su formirali četinari širom sveta, koji su dominirali nad svim biljkama do pre oko 70 miliona godina.

Nedavno pronađen u Ekvadoru, ćilibar star 112 miliona godina sačuvao je insekte iz najmanje pet redova, uključujući razne muve, gljivičnu bubu, ose i tulara.

Takođe je sačuvana i arahnidska aktivnost, u vidu fragmenta paukove mreže. Način na koji su niti orijentisane sugeriše da je mreža napravljena u stilu modernog kružnog tkanja, iako nedostaju lepljive kapljice karakteristične za ove vrste mreža.

"Ova otkrića daju direktne dokaze o vlažnom, smolnom šumskom ekosistemu i njegovoj zglavkarskoj fauni u ekvatorskoj Gondvani tokom kredno-smolnog perioda", objašnjavaju istraživači sa Univerziteta u Barseloni.

Godine 2024, naučnici iz Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva otkrili su ćilibar na zapadu Antarktika prvi put – fosilizovanu "krv" drevnih četinara koji su nekad rasli na Zemljinom najjužnijem kontinentu pre 83-92 miliona godina.

Zajedno sa fosilima korena, polena i spora, ovo otkriće daje neke od dosad najboljih dokaza da je sredinom krede postojala močvarna kišna šuma u blizini Južnog pola, i da su tom životnom sredinom "dominirali četinari", slično šumama na Novom Zelandu i u Patagoniji danas.

"Naš cilj je da saznamo više o ovom šumskom ekosistemu – da li je izgoreo, da li možemo pronaći tragove života u ćilibaru", kažu naučnici iz nemačkog Instituta Alfred Vegener. „Ovo otkriće omogućava putovanje u prošlost na još jedan direktniji način".

Zahvaljujući magiji ćilibara, ima čak i nekoliko drevnih tardigrada koji su sačuvani milionima godina.

(Telegraf Nauka/Science Alert)