Iskustva iz detinjstva povezana su sa zdravljem i srećom kasnije u životu

Način na koji odrastamo mogao bi imati veliki značaj za naše zdravlje, zadovoljstvo životom i odnose sa drugim ljudima. Novo međunarodno istraživanje pokazalo je da osobe koje su tokom detinjstva imale podršku odraslih, bliske porodične odnose i dovoljno prilika za slobodnu igru kasnije češće prijavljuju bolje zdravlje, više zadovoljstva životom i manje anksioznosti.

Posebno je zanimljivo što su pozitivna iskustva tokom odrastanja bila snažnije povezana sa kasnijim zadovoljstvom životom nego samo odsustvo neprijatnih i štetnih iskustava, navodi SciTech Daily.

Preporučujemo

Istraživanje su sproveli naučnici Univerziteta u Notingemu, u saradnji sa kolegama sa univerziteta u Voriku i Osaki, a rezultati su objavljeni u Journal of Happiness Studies. U studiji je učestvovala 1.401 osoba iz Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država i Japana, starosti od 18 do 34 godine.

Učesnici su odgovarali na pitanja o svom detinjstvu, porodičnim odnosima i načinu na koji su odrasli reagovali na njihove potrebe. Istraživače je zanimalo koliko su se tokom odrastanja osećali prihvaćeno, da li su imali bliske odnose sa osobama koje su brinule o njima i koliko su vremena mogli da provode u spontanoj igri.

Zatim su procenjivali svoje trenutno zdravstveno stanje, zadovoljstvo životom, nivo anksioznosti i kvalitet društvenih odnosa. Naučnici su želeli da utvrde da li se iskustva iz ranih godina mogu povezati i sa poverenjem u druge ljude i osećajem pripadnosti zajednici.

Evolucija i briga o deci

Studija se zasniva na teoriji prema kojoj su se tokom ljudske evolucije razvili određeni načini brige o deci koji odgovaraju njihovim osnovnim potrebama. Među njima su pažljivo reagovanje na detetove potrebe, fizička nežnost, bliskost sa odraslima i mogućnost slobodnog istraživanja okoline.

Prema ovom shvatanju, za pravilan razvoj nije dovoljno samo obezbediti hranu, smeštaj i zaštitu od opasnosti. Važno je i da dete može da zatraži utehu, dobije odgovarajuću pažnju i kroz igru postepeno razvija samostalnost i odnose sa vršnjacima.

Rezultati su pokazali da su učesnici koji su tokom detinjstva imali više topline i podrške u odraslom dobu češće bili zadovoljni životom. Takođe su navodili bolje zdravstveno stanje i niži nivo anksioznosti.

Osim toga, iskazivali su veće poverenje u druge, bili zadovoljniji društvenim odnosima i osećali snažniju povezanost sa sredinom u kojoj žive. Slični nalazi zabeleženi su u sve tri zemlje, uprkos razlikama u kulturi, porodičnim običajima i društvenim normama.

Veza između načina odrastanja i kasnijeg kvaliteta života ostala je statistički značajna i nakon što su istraživači uzeli u obzir određene društvene i ekonomske činioce, poput prihoda i obrazovanja.

Foto: Shutterstock/Halfpoint

Jedan od najvažnijih zaključaka odnosi se na razliku između pozitivnih i negativnih iskustava iz detinjstva. Ranija istraživanja često su bila usmerena na posledice zanemarivanja, zlostavljanja, straha i drugih nepovoljnih okolnosti tokom odrastanja.

Nova studija ukazuje na to da izbegavanje takvih iskustava nije jedino što je važno. Prisustvo topline, bliskosti i podrške pokazalo se kao snažniji pokazatelj kasnijeg zadovoljstva životom nego samo odsustvo nepovoljnih okolnosti.

To ne znači da su posledice teškog detinjstva manje ozbiljne. Nalazi pre svega ukazuju na potrebu da se, pored zaštite dece od nasilja i zanemarivanja, pažnja posveti i stvaranju uslova koji podstiču njihov emocionalni i društveni razvoj.

Savremeni odgoj dece

Vođa istraživanja Judžin Malthaus sa Univerziteta u Notingemu istakao je značaj iskustava iz ranih godina za kvalitet života u odraslom dobu. Prema njegovom objašnjenju, savremeni način odgajanja dece odvija se u uslovima koji se znatno razlikuju od onih u kojima su se ljudi razvijali tokom evolucije.

Zbog toga istraživači smatraju da je korisno razmotriti koliko današnje porodične i društvene okolnosti odgovaraju osnovnim potrebama dece, posebno kada je reč o bliskim odnosima i mogućnosti slobodne igre.

Naučnici su ispitivali i da li takvo odrastanje utiče na spremnost ljudi da sarađuju i pomažu drugima. Pored upitnika, koristili su posebno osmišljene ekonomske igre u kojima su učesnici donosili odluke povezane sa poverenjem i saradnjom.

Međutim, rezultati tih zadataka nisu pokazali značajnu povezanost sa iskustvima iz detinjstva ni u jednoj od tri zemlje.

Foto: Shutterstock

Drugim rečima, ljudi koji su odrastali u okruženju koje im je pružalo više podrške iskazivali su veće poverenje u druge, ali se to nije nužno odražavalo na njihovo ponašanje u eksperimentalnim situacijama. Ovaj nalaz pokazuje da postoji razlika između stavova koje ljudi izražavaju i odluka koje donose u konkretnim okolnostima.

Istraživanje ima i određena ograničenja. Učesnici su se naknadno prisećali svog detinjstva, pa su njihovi odgovori mogli biti pod uticajem kasnijih iskustava, trenutnog raspoloženja ili načina na koji danas doživljavaju porodične odnose.

Osim toga, studija je utvrdila povezanost, ali nije dokazala da su iskustva tokom odrastanja neposredno izazvala bolje zdravlje ili veće zadovoljstvo životom. Na ove ishode utiču i brojni drugi činioci, uključujući materijalne prilike, obrazovanje, zdravstveno stanje i događaje tokom odraslog života.

Zato se nalazi ne mogu tumačiti kao dokaz da će svako dete koje odrasta u povoljnim uslovima kasnije biti srećno i zdravo, niti da osobe koje nisu imale takvo detinjstvo ne mogu ostvariti ispunjen život.

Uprkos ograničenjima, rezultati dodatno ukazuju na značaj boljih uslova za odrastanje dece i mera podrške porodicama. Okruženje u kojem deca razvijaju bliske odnose, slobodno se igraju i dobijaju potrebnu pažnju moglo bi biti značajno i za njihovo kasnije zadovoljstvo životom.

Iako iskustva iz detinjstva ne određuju unapred nečiju budućnost, ovo istraživanje pokazuje da ona mogu biti važan temelj kasnijeg zdravlja, lične sreće i povezanosti sa drugim ljudima.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)