Cunami u Japanu 2011. godine: Nije samo voda

Obalska područja bogata muljem mogu se suočiti sa većim rizikom od cunamija– barem je to možda bio slučaj sa cunamijem u japanskoj oblasti Tohoku iz 2011. godine, koji je usmrtio više od 19.000 ljudi i doveo do katastrofe u nuklearnom postrojenju Fukušima I. Nova studija kaže da je mulj možda učinio da katastrofalni okeanski talasi budu razorniji nego što bi inače bili.

Snažan zemljotres u blizini obale Honšua, glavnog ostrva Japana, izazvao je 11. marta 2011. godine ogroman cunami. Vodeni zid je nosio čamce, automobile i zgrade duboko na kopno.

Preporučujemo

Naučnici sa Univerziteta u Lidsu proučavali su snimke ovog događaja napravljene iz helikoptera, prateći kako talas prolazi određene tačke kao što su staklenici, kuće i saobraćajni znaci da bi izračunali njegovu brzinu. Takođe su uporedili snimke sa Google Eartha pre i posle događaja kako bi izmerili distance između orijentira i izračunali koliko je strm bio prednji deo talasa.

Otkriveno je da je čelo talasa bilo izuzetno strmo, sa uglovima u rasponu od 25 do 59 stepeni. Obično se poplavna voda cunamija širi i postaje relativno plitka dok se kreće u unutrašnjost kopna. Takođe, umesto postojanog toka, talas se kretao neujednačeno. Povremeno se talasni front kretao brzinom do 13,1 metara u sekundi (oko 45 kilometara na sat), čak i kad je udarao u prepreke.

Blato menja sve

Dok se cunami kretao preko kopna, podizao je velike količine gline i mulja i postajao mnogo gušći. Blato je teže od vode i kad ova pokretna masa bogata sedimentima udari u zgrade - sila je mnogo veća nego što predviđaju standardni modeli poplava (koji podrazumevaju čistu vodu).

Istraživači su takođe otkrili da je ovaj brzi nalet erodirao tlo najmanje dva kilometra u unutrašnjosti kopna, što znači da je neprestano povlačio sedimente.

Istraživači pokazuju kako je blatnjavi talas verovatno imao veću destruktivnu silu. Stoga bi takva čela talasa trebalo uzeti u obzir prilikom procene opasnosti od cunamija.

„Izmenjena hidrodinamika i veća sila koju ima gusto čelo talasa naglašavaju potrebu da se ovaj fenomen uključi u procene opasnosti od cunamija na obalskim linijama bogatim blatom, gde će opasnost biti veća“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)