Mlečni proizvodi, voće i napici od grožđa… Naučnici utvrdili šta su jeli i pili narodi Kavkaza bronzanog doba

Šta se spremalo, jelo i pilo na Južnom Kavkazu tokom bronzanog doba? Veoma raznovrsna hrana. To je pokazalo istraživanje međunarodnih naučnih timova, saopštio je Univerzitet u Bonu.

Studija objavljena u žurnalu PNAS, na kojoj su radili stručnjaci sa Univerziteta u Bonu, Univerziteta u Bariju, francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i Nacionalne akademije nauka Azerbejdžana, pokazuje da je kuhinja imala mnogo sastojaka, a da su centralnu ulogu u ishrani kursko-araksinske kulture imali mlečni proizvodi, voće i napici od grožđa.

Preporučujemo

Kursko-araksinska kultura ime je dobila po rekama Južnog Kavkaza – Kuri i Araksu, koje se ulivaju u Kaspijsko more. Ova praistorijska kultura pojavila se na Južnom Kavkazu oko sredine 4. milenijuma pre nove ere i proširila se tako da je postala najrasprostranjeniji kulturni fenomen u jugozapadnoj Aziji do ranog i srednjeg 3. milenijuma pre nove ere. Razvijala se unutar malih zajednica zasnovanih na domaćinstvima, što je u oštrom kontrastu sa istovremenim urbanim putevima ranih državnih i hijerarhijskih društava Mesopotamije.

– Kombinovanjem tehnoloških, morfoloških i biomolekularnih analiza, kao i analiza tragova upotrebe na 52 keramičke posude iz naselja kursko-araksinske kulture u Karačinaru, u Azerbejdžanu, datiranih u period oko 2800–2600. godine pre nove ere, i integrisanjem ovih rezultata sa botaničkim i faunskim podacima, istražili smo širok spektar materijalnih dokaza kako bismo rekonstruisali ishranu i kulinarske prakse – objasnio je Maksim Ražo, biomolekularni arheolog sa Univerziteta u Bonu.

Ovaj naučnik je takođe član transdisciplinarnih istraživačkih oblasti „Sadašnja prošlost“ i „Život i zdravlje“ na Univerzitetu u Bonu.

Karakteristična grnčarija

– Grnčarstvo, koje je u centru ovog istraživanja, bilo je jedan od najkarakterističnijih izraza tradicije kursko-araksinske kulture i ključni pokazatelj njenog širenja. Igralo je presudnu ulogu u procesima društvene integracije i u kulturnoj reprodukciji ovih zajednica kroz prostor i vreme – dodao je Đulio Palumbi, praistorijski arheolog sa Univerziteta u Bariju i CNRS-a, koji vodi projekat iskopavanja.

Karačinar, koji se nalazi na istočnom podnožju Malog Kavkaza, iskopavan je između 2019. i 2024. godine u saradnji sa Muzaferom Huseinovim i Bahtijarom Džalilovim sa Instituta za arheologiju i antropologiju Nacionalne akademije nauka Azerbejdžana.

Ostaci u keramičkim posudama kao polazna tačka

Izuzetno dobro očuvani organski ostaci u grnčariji pružili su čvrste biomolekularne dokaze za pripremu i konzumaciju voća i proizvoda od grožđa, biljnih ulja i voskova, smola četinara, mlečnih proizvoda i drugih masti preživara. Istraživači su takođe identifikovali markere termičke obrade, koji su u skladu sa ponovljenim aktivnostima kuvanja. Ovi nalazi pokazuju istaknutu ulogu mlečnih proizvoda i masti preživara u prehrambenim i kulinarskim praksama Kura-Araksa, uključujući preradu mleka u sekundarne proizvode.

Rezultati takođe bacaju novo svetlo na ulogu i značaj napitaka na bazi grožđa i načine njihovog konzumiranja u zajednicama kursko-araksinske kulture. Vino se verovatno konzumiralo, ponekad začinjeno smolama četinara. U okviru nehijerarhijske strukture društva, ovaj lokalno dostupan proizvod (potencijalno čak sakupljan sa divlje loze) izgleda da nije bio povezan sa elitnom ili prestižnom konzumacijom, za razliku od savremenih mesopotamskih konteksta.

Raznovrsna upotreba grožđa i voća

Grožđe i drugi voćni proizvodi (fermentisani i nefermentisani) nisu identifikovani samo u posudama za piće i serviranje, već i u brojnim loncima za kuvanje, kao i u nekim velikim posudama za skladištenje, što ukazuje na višestruke kulinarske svrhe, poput aromatizovanja ili zaslađivanja jela, a možda i kao katalizatori u biohemijskim procesima kao što je pravljenje sira. Osim toga, smole iz porodice borova (Pinaceae) su se možda koristile i kao sredstva za aromatizaciju i kao konzervansi za hranu i piće.

Identifikacija hrane ili pića na bazi prosa u grnčariji u Karačinaru ukazuje na veze sa istočnim regionima, jer se proso u tom periodu uzgajao u centralnoj Aziji, ali ranije nije dokumentovano tako rano i tako daleko na zapadu.

Ovo istraživanje prvi put otkriva funkcionalnu razliku između tipova grnčarije: monohromna keramika se, čini se, koristila uglavnom za kuvanje, dok su crno-crvene polirane posude verovatno bile namenjene konzumaciji sirovih mlečnih proizvoda i napitaka na bazi voća ili grožđa, uključujući vino.

Zajedno, ovi nalazi pružaju nove uvide u svakodnevni život i kulinarske tradicije zajednica kursko-araksinske kulture.

– Raznovrsnost kuhinje bila je dostupna svima, jer je društvo karakterisao nizak nivo socijalne stratifikacije – rekao je Ražo.

Rezultati takođe otvaraju nove perspektive za buduća istraživanja, sugerišući da je širenje tradicije kursko-araksinske kulture možda uključivalo i širenje karakterističnih kulinarskih praksi poreklom sa Južnog Kavkaza.

(Telegraf Nauka/Unni Bonn)