Vrablje skrivalo misteriozni rov pun obezglavljenih skeleta: Masovno ubistvo ili složen pogrebni ritual?

Kraj samog ulaza u naselje iz kamenog doba u Slovačkoj arheolozi su otkrili rov pun obezglavljenih skeleta.

Na kostima su otkriveni tragovi koji ukazuju na dekapitaciju. Ipak, istraživači ne veruju da je ovde bila reč o masovnom ubistvu, već da je u pitanju složen pogrebni ritual izvođen pre više od 7.000 godina. To znači da su im glave verovatno odsečene nakon smrti, piše Live Science.

Preporučujemo

Neolitsko nalazište Vrablje bilo je naseljeno između 5250. i 4950. godine pre nove ere, a tu su živeli pripadnici takozvane kulture linearnotrakaste keramike (LBK). Smešteno u jugozapadnom regionu Slovačke, naselje, prvi put istraženo 2012. godine, imalo je više od 300 kuća grupisanih u tri zasebne četvrti.

Jedna od četvrti iz kamenog doba bila je okružena dvostrukim rovom dužine oko 1,3 kilometra. Kada su arheolozi počeli sa iskopavanjem rova 2022, pronašli su četiri para skeleta bez glava, kao i masovnu grobnicu sa najmanje 77 obezglavljenih skeleta. Samo jedan skelet je i dalje imao glavu, a pripadao je detetu.

Iako arheolozi još nisu završili iskopavanje rova, preliminarne rezultate objavili su u studiji objavljenoj u Proceedings of the Prehistoric Society.

- Prve analize sugerišu, pre svega, da ovde nisu vršene nasilne dekapitacije, već vešto uklanjanje lobanja - izjavila je u saopštenju koautorka studije Katarina Fuks, biološka antropološkinja sa Univerziteta u Kilu u Nemačkoj.

Istraživači su analizirali tragove sečenja na gornjim vratnim pršljenovima skeleta bez glava i otkrili da su lobanje uklonjene oštrim alatima. Donje vilice su takođe nedostajale, što sugeriše da je očuvanje glave i lica u netaknutom stanju bilo važno za ovo drevno društvo, napisali su istraživači. Pošto su vratni pršljenovi mnogih pojedinaca pronađeni prislonjeni uz zid rova, istraživači veruju da su oni tamo verovatno položeni nakon uklanjanja glava, u okviru prakse namerne manipulacije leševima.

Foto: Katharina Fuchs

- Polaganje tela i delova tela možda je bilo deo složenijih, smislenih i ponavljajućih praksi - rekao je koautor studije Nils Miler-Šesel, arheolog sa Univerziteta u Kilu.

Tela i delovi tela bez glava pronađeni su u grobnicama i na drugim neolitskim nalazištima u Evropi. Na primer, jedna neolitska porodica je očigledno masakrirana i pojedena pre 5.600 godina, prema analizi kostiju 11 ljudi pronađenih u pećini u Španiji. A u jednom neolitskom selu u Italiji, arheolozi su pronašli gomilu od 15 ljudskih lobanja kojima se verovatno više puta rukovalo kao vidom rituala pre 7.400 godina.

Istraživači su u studiji primetili da još ne znaju da li je nasilje igralo ulogu u smrti pojedinaca u rovu. Međutim, s obzirom na činjenicu da su neki od obezglavljenih pojedinaca sahranjeni zajedno kao parovi, a neki u grupama u masovnoj grobnici, praksa odsecanja glava možda je bila motivisana pogrebnim obredom koji se fokusirao na ljudsku glavu, verovatno kao simbol ličnosti i života.

Ovakvo tumačenje bi se uklopilo u kult predaka fokusiran na glavu u drugim delovima neolitskog sveta, kao što su Čatal Hejuk u južnoj Turskoj i Jerihon, sada palestinski grad na Zapadnoj obali. U Jerihonu i drugim neolitskim nalazištima na Bliskom istoku, ljudi su često vadili lobanje poštovanih predaka, oblagali ih gipsom kako bi formirali lice, oslikavali ih, a zatim ih izlagali u zajednici.

Ali Vrablje je posebno neobično jer do danas nisu pronađene lobanje koje pripadaju skeletima bez glava.

- Trenutno su nam glave arheološki nevidljive - napisali su istraživači u studiji, napominjući da to otežava utvrđivanje da li su ovi pojedinci bili žrtve nasilja ili rituala.

Moguće je, pišu istraživači, da je postojala neka vrsta tenzije između tri neolitske četvrti u Vrablju. Ova tenzija bi mogla objasniti zašto je samo jedna četvrt bila okružena zaštitnim rovom i zašto su njeni ulazi bili okrenuti suprotno od druge dve četvrti. Sahranjivanje ljudskih tela u rovu možda je bio način da se manipuliše prostorom zajednice ili da se on označi kao prostor koji specifično pripada grupi i njenim precima.

Planiran je dalji rad na lokalitetu kako bi se iskopao ostatak rova i dodatno analizirali ljudski ostaci u nadi da će se rešiti otvorena pitanja o naselju iz kamenog doba.

- Prvi rezultati već pokazuju da je Vrablje izuzetno nalazište - izjavio je prvi autor studije Martin Furholt, arheolog sa Univerziteta u Kilu. - Ono nam pruža ključeve za diskusiju o fundamentalnim pitanjima; na primer, kako su smrt i telo shvatani u neolitu i kakvu su ulogu prateće prakse igrale u društvenom tkivu ranih zemljoradničkih društava?

(Telegraf Nauka/Live Science)