Prvi stencili pronađeni na zidovima pećina južne Afrike

U južnom delu Afrike postoje neki od najdetaljnijih i najrazrađenijih primera slika na stenama, od krda antilopa u trku preko muškaraca koji plešu i humanoidnih bića sa krilima, kopitima i rogovima. Sve to je naslikano finim potezima četkice ili prstima. Sve je naslikano finim potezima četkice ili prstima, ali ono što je nedostajalo je primer stencila, piše Phys.org.

U novoj studiji, tim naučnika sa Univerziteta u Vitvatersrandu identifikovao je prvi stencil na pećinskim zidovima u celoj južnoj Africi. Ono što ga čini nedvosmisleno neobičnim jeste to što je napravljen pomoću namenskog šablona, a ne na osnovu nekog postojećeg predmeta, što je retkost čak i na globalnom nivou.

Preporučujemo

- Nisam uopšte bio siguran u šta tačno gledam. Onda se sve odjednom izoštrilo, poput optičke varke – rekao je Dejvid Pirs (David Pearce), istraživač umetnosti na stenama sa Univerziteta u Vitvatersrandu.

Studija, čiji su autori Pirs i arheološkinja sa Kembridža Kaja Džonson (Kiah Johnson), objavljena je u žurnalu South African Archaeological Bulletin.

Pirs i Džonsonova otkrili su figure rađene šablonom u pećini La Rošel u južnoafričkoj provinciji Mpumalanga, navodi se u studiji.

Okolne visoravni prošarane su strmim liticama i plitkim pećinama, od kojih gotovo nijedna nema crteže. U onima koje ih imaju, oni su često izbledeli, jer su vekovi sunca, vetra i kiše isprali boju koja je nekada prionula za površinu stena. La Rošel je drugačiji.

- Samo sklonište je prilično veliko, posebno za ovaj region. Veoma je neobično to što je pod betoniran. Ima red drvenih klupa i improvizovanu propovedaonicu i povremeno se koristi za crkvene službe. Tako da je prilično neobično za jednu plitku pećinu – rekao je Pirs.

Prema studiji, crteži hartbista, eland antilopa i humanoidnih bića rasuti su po celom skloništu, mnogi u tipičnom stilu finih linija slikanih četkicom koji se povezuje sa lovcima-sakupljačima.

Ana Stejn je prvi put zabeležila ovo sklonište 1995. godine, a Mdudusi Maseko ga je ponovo evidentirao 2020. Međutim, čak i nakon decenija istraživanja, neobičan trag poprskane boje su prevideli, napisali su autori studije.

- U svetu vlada zabluda da smo otkrili sve što se može otkriti na većini kopnenih masa - rekla je Džonsonova, navodeći da je Afrika potpuno drugačija i da čak i najistraženija mesta kriju stvari koje ne razumemo i koje možda nikada nećemo razumeti.

Umetnost rađena šablonom dobro je poznata širom sveta, od otisaka šaka u Kini i paleolitskoj Evropi, do svakodnevnih predmeta poput bumeranga, sekira i kandži kazovara širom Austronezije. Visoke svega 9 centimetara (3,5 inča), ove čovekolike figure nisu nastale pomoću svakodnevnih predmeta.

Da bi ih stvorio, neko je morao da sedne, napravi šablon, možda od pčelinjeg voska, gline ili drveta, prisloni ga uz stenu i rasprši ili naprska boju preko njegove površine.

Prema Pirsu, namenski pravljeni šabloni su retki. Zbog toga je ovaj nalaz neobičan ne samo u južnoj Africi, već i globalno. Ne postoji nikakav presedan, lokalna istorija ili zabeležena etnografija, što objašnjavanje ove umetnosti čini veoma teškim.

- Ne znam ko ju je napravio, kada ju je napravio, niti zašto ju je napravio. Ali ona je očigledno tu. Postoji – rekao je Pirs.

- Ako je reč o jednoj grupi koja se vraćala, oni su se MNOGO menjali između poseta. To je neobičan uvid u inovaciju, ali i u zajednički prostor i filozofiju – dodala je Džonsonova.

S obzirom na to koliko je veći deo umetnosti na stenama u ovoj oblasti izbledeo, moguće je da je nekada postojalo više ovakvih šablona, koji su se spirali sa svakom kišom sve dok potpuno nisu nestali.

Pirs je nastavio rekavši da su tragali za još umetnosti na stenama u ovom regionu, ali da još nisu pronašli mnogo toga. Ipak, sasvim je moguće da toga ima još; jednostavno to još uvek nisu otkrili.

Sa druge strane, šabloni možda nisu bili umetnost namenjena zidovima plitkih pećina, sugerisao je Pirs.

- Možda su ljudi nanosili šablone na tela, na odeću ili na kamene građevine. Možda je to nešto što se široko koristilo, samo ne na površinama stena – objasnio je on.

Kakvo god da je njihovo značenje ili poreklo, oni dopunjuju već bogatu i dugu istoriju umetnosti na stenama.

- Južna Afrika već poseduje jedan od najdetaljnijih i najbogatijih korpusa umetnosti na stenama na svetu, a ovo samo doprinosi toj raznolikosti i složenosti lokalnih tradicija - rekao je Pirs.

(Telegraf Nauka/Phys.org)