Globalno zagrevanje je možda zaustavilo ledeno doba koje je bilo počelo

Pre dve hiljade godina, arktički ostaci nekada ogromne ledene ploče počeli su ponovo da rastu. Bio je to početak novog glacijalnog perioda, poznatijeg kao sledeće ledeno doba – ali su do 1960-ih godina letnje temperature već bile toliko visoke da je ledena ploča počela da se smanjuje. Drugačije rečeno, globalno zagrevanje je okončalo period glacijacije koji je već bio počeo.

„Tek je počinjalo, sve je bilo normalno, sledeća glacijacija je bila na pomolu – a ipak se zaustavila“, kaže Nikolas Jang, geohemičar sa iz Opservatorije Lamont-Doerti u Školi za klimu na Univerziteta Kolumbija. „To je veoma moćan primer kako smo poremetili sistem“.

Preporučujemo

U novoj studiji, Jang i kolege opisuju istraživanje o Lavrentijskoj ledenoj ploči, koja je pokrivala veliki deo Kanade i severnih Sjedinjenih Američkih Država pre otprilike 95.000 do 20.000 godina. Na svom vrhuncu, prostirala se od predela iznad Arktičkog kruga do Ilinoisa, a na nekim mestima je led bio deblji od 3,2 kilometra.

Poslednji ostatak Lavrentijske ploče još opstaje kao Barnsova ledena kapa, koja je sad velika kao Delaver i nalazi se na centralnom ostrvu Bafin u kanadskoj teritoriji Nunavut.

„Ljudi kažu da je nestala, ali to nije istina“, rekao je Jang. Dok je poznato da se Lavrentijska ploča više puta širila i skupljala otkako je glacijacija kontinentalnih razmera počela pre oko 2,6 miliona godina, istraživači su želeli da saznaju da li je nekad bila još manja nego što je sad, a zatim ponovo narasla.

Tehnički posmatrano, mi još živimo u ledenom dobu – ledenom dobu kasnog kenozoika – koje je počelo pre oko 34 miliona godina. U tom okviru se smenjuju hladniji glacijalni periodi sa toplijim interglacijalnim periodima, uključujući ovo u kom sad živimo. Ono što ljudi obično nazivaju „ledenim dobom“ je zapravo glacijalni period. Poslednji glacijalni period se završio pre oko 11.700 godina.

Očuvane biljke otkrivaju istoriju ledene kape

Rekonstrukcija glacijalne istorije uvek je teška, a naročito kad se pokušavaju rekonstruisati momenti maksimalne kontrakcije i inicijalne ponovne ekspanzije: pored izazova identifikacije početne tačke, svi geološki tragovi koji su ostali na terenu obično budu izbrisani dok glečeri ponovo rastu. Međutim, kolevka Lavrentijske ledene ploče je specijalan slučaj.

Barnsova ledena kapa je zamrznuta direktno za osnovnu stenu. Za razliku od većine glečera, ona ne klizi i tako čuva vegetaciju koja je rasla u ranijim vremenima kad je glečer bio mali, a koja je zatim zakopana njegovim širenjem.

Vegetacija koja je izložena otkad je glečer počeo da se povlači 1960. godine može se uzorkovati, što naučnicima omogućava da odrede njenu starost putem analize tragova ugljenika-14, bezopasno radioaktivnog oblika atmosferskog ugljenika koji se sakuplja u organizmima dok su živi i raspada se predvidljivom brzinom nakon njihove smrti.

„Ako to uradite dovoljno puta, zapravo možetenapraviti vremensku liniju ledene margine sa sistematskim napredovanjem preko biljaka. Zapravo pratite ekspanziju ledene margine“, kaže Jang.

Određivanje početka obnovljene glacijacije

Kombinujući analize vegetacije očuvane ispod Barnsove ledene kape i manjih nedavno otopljenih ledenih kapa u regionu, istraživači su sastavili istoriju klime. Lavrentijska ploča je dostigla minimalne dimenzije pre oko 3.000 godina, a zatim je počela da se ponovo širi pre oko 2.000 godina kad je klima postala dovoljno hladna da se led akumulira.

Istraživači tvrde da bi ovu prelomnu tačku trebalo smatrati početkom sledećeg glacijalnog perioda na Zemlji. Ovo tumačenje osporava preovlađujuće ideje o tome kad glacijalni periodi počinju.

Ranije studije na bazi modela sugerišu da sledeća glacijacija neće početi za još više hiljada ili čak desetina hiljada godina. Jang i njegove kolege tvrde da bi prvi obnovljeni rast ledene ploče trebalo računati kao početak, a ne čekati da se formiraju ogromne kontinentalne ledene ploče.

Nalazi su takođe dodatak kontroverznoj tvrdnji koju su naučnici izneli u 1970-im godinama – da novo ledeno doba nastupa. „To se zapravo dešavalo“, kaže Jang. „Nisu mogli to baš da dokažu, ali sad na neki način imamo dokaze“.

Bile bi potrebne hiljade godina da zahlađenje postane primetno i oko 30.000 godina da Lavrentijska ploča dostigne masu koja se širi preko kontinenta, ali je sledeća glacijacija bila počela, kaže Jang.

Zagrevanje ugrožava poslednji ostatak Lavrentijske ploče

Do 1960-ih, klima na Zemlji se zagrejala toliko da je Barnsova ledena kapa gubila više leda tokom leta nego što je dodavano tokom zime. Sledeća glacijacija je zaustavljena. Prema modelima budućnosti ovog glečera, otopiće se potpuno u narednih nekoliko vekova. To će biti konačan nestanak poslednjih ostataka Lavrentijske ploče.

Taj nestanak bi mogao promeniti dinamiku budućih glacijacija i ledenih doba. Lavrentijska ploča je služila kao tačka glacijalne nukleacije kad se klima na Zemlji hladila, jer je njena hladna masa stvarala samoodržive povratne sprege koje su uzrokovale još veći rast leda na njoj.

Naučnici ne mogu sa sigurnošću reći kad bi mogla nastupiti sledeća glacijacija u svetu sa povišenim koncentracijama gasova staklene bašte. Međutim, ako kontinentalne ledene ploče jednom ponovo počnu da rastu, možda će to morati da urade bez poslednjeg preživelog ostatka Lavrentijske ploče.

„Ono što je krajnje prirodan i predvidljiv fenomen sad je nestalo“, zaključuje Jang.

(Telegraf Nauka/Phys.org)