Otkriće u kineskim šumama pokrenulo lavinu pitanja: Ova gljiva nije nalik drugim vrstama, a zovu je po...
Dok su pre otprilike 65 miliona godina dinosaurusi nestajali sa Zemlje, počelo je novo poglavlje u istoriji gljiva. Naučnici su u Kini otkrili do sada nepoznatu džinovsku gljivu koju su nazvali Dianjunus rex. Deo imena deli sa slavnim Tyrannosaurus rexom, a pripada grupi gljiva čiji su se preci pojavili nakon masovnog izumiranja dinosaurusa.
Nova vrsta može da naraste do 50 centimetara u visinu i da teži gotovo 2,2 kilograma. Ima neobična, uspravna plodna tela bledožute boje, poznata kao strome, po kojima se razlikuje od drugih gljiva.
Preporučujemo
Vrtača duboka 120 metara sa prašumom na dnu otkrivena u Vijetnamu
Ova stvorenja krše osnovno pravilo biologije: Naučnici konačno znaju zašto
"Uvek je zanimljivo otkriti novu vrstu gljive ovako impresivnih dimenzija", rekao je Kabir Pij, profesor biologije na Univerzitetu Stanford, koji nije učestvovao u istraživanju.
"To nam pokazuje koliko egzotičnih oblika života na planeti nauka tek treba da opiše", dodao je.
Meštani su je viđali godinama, ali nisu znali o čemu je reč
Naučnici su novu vrstu pronašli u šumama jugozapadne kineske provincije Junan tokom istraživanja raznovrsnosti gljiva 2024. i 2025. godine. Rezultate su objavili 28. septembra u naučnom časopisu Frontiers in Fungal Biology.
Lokalni stanovnici i ranije su primećivali velike, mesnate gljive koje rastu oko mrtvog drveća, ali nisu znali da je reč o do tada neopisanoj vrsti.
Neki meštani su gljivu čak i probali i, prema njihovim tvrdnjama, nisu imali zdravstvenih problema. Međutim, naučnici još nisu ispitali prisustvo toksina, pa nije potvrđeno da je bezbedna za jelo.
"Ipak, niko tome nije pridavao poseban značaj", rekla je Indunil Senanajake, koautorka istraživanja i vanredna profesorka na Institutu za botaniku u Kunmingu.
Sve se promenilo kada je jedan radoznali meštanin poslao fotografije naučnicima. Oni su brzo shvatili da bi moglo da se radi o nečemu do tada nepoznatom.
Njeni preci pojavili su se nakon izumiranja dinosaurusa
Naučnici smatraju da je masovno izumiranje pre otprilike 66 miliona godina, koje je označilo kraj ere dinosaurusa, moglo da stvori idealne uslove za razvoj grupe gljiva kojoj pripada Dianjunus rex.
Istraživanje je pokazalo da nije reč samo o novoj vrsti već i o potpuno novoj porodici gljiva, nazvanoj Dianjunaceae.
Genetska analiza ukazuje na to da se ova porodica verovatno pojavila oko milion godina nakon udara asteroida koji je označio kraj perioda krede.
"Tokom tog događaja fotosinteza je bila zaustavljena, što je dovelo do nakupljanja ogromnih količina mrtvog lišća, drveta, korenja i lešina", objasnila je Senanajake.
Dok su se brojni drugi organizmi borili za opstanak, gljive koje razgrađuju mrtvu organsku materiju imale su obilje hrane.
Pravi džin među gljivama
Iako po veličini ne može da se poredi sa dinosaurusom po kojem je dobila ime, Dianjunus rex je izuzetno velika gljiva.
Naučnici je opisuju kao najveću poznatu vrstu među mešinarkama (Ascomycota), najraznovrsnijom grupom gljiva koja obuhvata oko 65.000 opisanih vrsta. Ovoj grupi pripadaju i smrčci, tartufi i kvasci.
Pre ovog otkrića najvećom mešinarkom smatrana je Engleromyces goetzei, pronađena u Keniji. Njeno plodno telo može da dostigne gotovo 30 centimetara u prečniku i da teži oko 3,2 kilograma.
Svi ostali bliski srodnici novootkrivene gljive mikroskopske su veličine ili narastu tek nekoliko centimetara. Naučnike sada zanima zašto Dianjunus rex može da naraste toliko više od svojih srodnika.
"Mešinarke uglavnom ne stvaraju velika plodna tela jer je to energetski neisplativo", objasnila je Senanajake.
Zašto ova gljiva raste toliko visoko?
Jedno od mogućih objašnjenja krije se u načinu razmnožavanja. Gljive se razmnožavaju sporama, a Dianjunus rex ima hiljade sitnih otvora u gornjem delu plodnog tela kroz koje se spore oslobađaju.
Problem je u tome što je tlo na njenom staništu gusto prekriveno lišćem i drugim biljnim ostacima. Takav sloj može da zadržava spore i otežava njihovo širenje.
Senanajake smatra da visoko plodno telo omogućava ovoj gljivi da raspršuje spore na veću udaljenost, čime povećava šanse za razmnožavanje.
Naučnici još nisu otkrili ni većinu vrsta gljiva
Gljive imaju ključnu ulogu u prirodi. Razgrađuju organsku materiju, učestvuju u kruženju ugljenika i važne su za zdravlje i ishranu brojnih biljnih vrsta.
"Ključno je razumeti njihovu ulogu", rekao je Pij, piše CNN.
"Prvi korak je da ih opišemo i zabeležimo njihovo postojanje, a tek onda možemo da pokušamo da razumemo detalje njihove ekologije", dodao je.
Naučnici su do sada opisali oko 150.000 vrsta gljiva, ali procenjuju da ih na Zemlji postoji između dva i 13 miliona.
"To je grupa organizama koja je izrazito potcenjena i nedovoljno istražena", rekao je Pij.
Čak ni velike gljive poput Dianjunus rexa nije uvek lako pronaći. Naime, najveći deo gljive čine tanke niti, takozvane hife, koje zajedno formiraju micelijum. One su najčešće skrivene u zemlji, trulom drvetu ili među biljkama.
Vidljivi deo gljive, odnosno plodno telo, pojavljuje se tek kada su uslovi povoljni za razmnožavanje ili pri kraju njenog životnog ciklusa.
Zato otkrivanje novih vrsta često zavisi od toga da li će se neko naći na pravom mestu u pravo vreme.
"Čak i ovako impresivne gljive mogu da ostanu neopisane ili neprimećene", zaključio je Pij.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Populacija divljih ptica u Britaniji na najnižem nivou od vođenja evidencije
Nova vrsta otkrivena na Andima: Krila se na nadmorskoj visini od 4.800 metara
Nova vrsta alge pronađena u Srbiji: Živi u toplim mineralnim izvorima
Neverovatno otkriće u Egejskom moru: Na dubini od 120 metara otkriveno pravo "blago", naučnici zatečeni
Video: Dr Ejlem Ozdogan o Taš Tepeleru
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
