Populacija divljih ptica u Britaniji na najnižem nivou od vođenja evidencije

Populacija divljih ptica u Velikoj Britaniji pala je na najniži nivo od početka vođenja evidencije, a gotovo polovina autohtonih vrsta beleži pad brojnosti. To pokazuju podaci organizacija za zaštitu prirode pripremljeni za britansku vladu, prema kojima je prosečna populacija 132 domaće vrste od 1970. do 2025. godine opala za 19 odsto.

Najveći pad poslednjih godina zabeležen je među pticama koje žive na poljoprivrednim zemljištima i morskim pticama, dok stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovog trenda mogao ozbiljno da ugrozi biodiverzitet i promeni izgled britanskog seoskog područja, prenosi Gardijan.

Preporučujemo

Rukovodilac monitoringa u Kraljevskom društvu za zaštitu ptica (RSPB) Ričard Gregori ocenio je da su rezultati istraživanja „šokantni i otrežnjujući”.

– Ptice su pokazatelj načina na koji se odnosimo prema prirodi, ruralnim područjima i svetu koji nas okružuje. Gubimo ptice za koje su ljudi emotivno vezani i koje žele da zaštite – rekao je Gregori.

Broj grlica je za pet godina opao za više od polovine, što ukazuje na to da se ova vrsta još nije oporavila od opasnosti od izumiranja.

Među vrstama sa najvećim prosečnim godišnjim padom brojnosti u periodu od 2019. do 2024. godine nalaze se vrapci, tetrebi i šumski zviždak. Broj čiopa smanjen je za oko 25 odsto u poslednjih pet godina, odnosno za gotovo šest odsto godišnje u proseku na nivou Velike Britanije. Sličan tempo pada zabeležen je i kod batokljuna, čija brojnost opada prosečno za 11 odsto godišnje.

Od 132 autohtone vrste koje se prate, 45 odsto zabeležilo je pad brojnosti tokom poslednjih pet godina, dok je povećanje registrovano kod samo 27 odsto vrsta.

Morske ptice predstavljaju najteže pogođenu grupu, sa padom populacije većim od petine tokom poslednjih pet godina. Populacija ptica koje žive na poljoprivrednim zemljištima smanjena je za 63 odsto od 1970. godine, a za dodatnih 12 odsto od 2020. godine.

Britansko Ministarstvo za životnu sredinu, hranu i ruralna pitanja (Defra) dugoročni pad povezuje sa promenama u poljoprivredi od pedesetih godina prošlog veka, uključujući napuštanje mešovitih poljoprivrednih gazdinstava koja kombinuju ratarstvo i stočarstvo, veću upotrebu pesticida i veštačkih đubriva, kao i uklanjanje živih ograda.

(Telegraf Nauka/Tanjug)