Srca majki slepih miševa kucaju brže kad se oglašavaju sopstveni mladunci

Majka slepi miš ima jedan bitan izazov: da pronađe sopstvene mladunce među stotinama drugih slepih miševa u koloniji. Osiguravanje brige samo za sopstvenu decu je važno za obezbeđivanje njihovog opstanka. Među japanskim slepim miševima, majke prate svoje mladunce koristeći pozive koje oni upućuju kad su izolovani.

Da bi razumeli kako ova oglašavanja utiču na majke, istraživači su pratili promene u srčanom ritmu majki kojima su puštani glasovi sopstvenih mladunaca i mladunaca drugih slepih miševa. Iako majke nisu reagovale na glasove tuđih mladunaca, zvuk njihovih sopstvenih mladunaca je ubrzao otkucaje njihovih srca.

Preporučujemo

„Inspiracija za našu studiju stigla je iz laboratorijske kolonije slepih miševa. Kad bi se mladunac odvojio od njihovog okupljališta, samo bi biološka majka odmah pojurila da ga vrati“, kažu istraživači sa Univerziteta Došiša.

„Znali smo da mladunci šalju pozive kad su izolovani — akustične signale za pomoć. Međutim, tako striktna bihevioralna selektivnost naterala nas je da se zapitamo šta se dešava u majci kad čuje te pozive“.

Naučnici su snimili oglašavanja mladunaca iz izolacije kad su bili stari dva dana. Pošto u nekim leglima nije bilo ženskih jedinki, snimljena su oglašavanja samo muških mladunaca da bi se isključila bilo kakva varijacija zasnovana na polu.

Pozivi iz izolacije su specifične vokalizacije koje mladunci emituju kad su odvojeni od svojih majki, slično plaču ljudske bebe. Kad se mladunac izgubi ili odvoji u mračnoj koloniji, ovi pozivi uzbunjuju majku da ga locira. Oglašavanja mladunaca imaju individualne karakteristike, što majkama omogućava da ih razlikuju.

Mladunci su brzo rasli: sa oko 8 dana starosti počeli su da proizvode prve eholokacione zvuke, a nakon otprilike 12 dana svi su prestali da se oglašavaju iz izolacije. Do 30. dana starosti, bili su sposobni da lete i proizvode eholokacione zvuke kao odrasli, i više nisu bili nerazdvojni od svojih majki. Tada su naučnici snimali eholokacione glasove mladunaca.

Oko 40 dana nakon rođenja slepih miševa, istraživači su odvojili majke od potomaka, postavili EKG za snimanje otkucaja srca i emitovali različite glasove mladunaca. Takođe je emitovan poziv nepoznatog odraslog mužjaka da bi se videlo kako će majke reagovati na glas druge odrasle jedinke.

Srca kucaju brže

Istraživači su otkrili da su se srčani ritmovi majki pojačali kao odgovor na pozive sopstvenih mladunaca, ali ne i na pozive mladunaca koji nisu bili njihovi.

„Činjenica da se srčani ritam majke snažno pojačava kao odgovor na oglašavanje sopstvenog mladunca sugeriše da ove vokalizacije fiziološki pripremaju majku za majčinsko ponašanje“, kažu autori studije.

Međutim, neočekivano, srčani ritmovi majki su se najviše pojačali kao odgovor na eholokacione pozive mladunaca, iako su ovi mladunci bili stariji i nezavisni. Naučnici pretpostavljaju da bi to moglo biti zbog upoznatosti — majke su bolje poznavale najnovija oglašavanja svojih mladunaca — ali će biti potrebni dalji eksperimenti da bi se ovo istražilo.

Naučnici su takođe otkrili da je oglašavanje nepoznatog odraslog mužjaka izazvao snažnu reakciju srčanog ritma. To bi moglo biti zato što je mužjak doživljen kao pretnja. Brži otkucaji srca pokazuju da majke reaguju, ali naučnici ne mogu reći da li je to pozitivna reakcija ili ne.

Varijabilnost srčanog ritma mogla bi biti informativnija, ali osnovna varijabilnost srčanog ritma slepih miševa trenutno nije dobro shvaćena, tako da ne postoje parametri za razumevanje kako bi značajne promene mogle izgledati.

Veći uzorak bi takođe mogao otkriti više; naučnici su radili sa malim brojem slepih miševa, koristeći specijalizovanu statističku analizu da nadoknade veličinu uzorka, pošto je o trudnim slepim miševima teško brinuti kad su u zarobljeništvu.

„Iako nam merenje ukupnog srčanog ritma omogućava da procenimo intenzitet fiziološkog uzbuđenja, ono ne može razlikovati pozitivne emocije, kao što je majčinska motivacija, od negativnih, poput stresa ili uzbune“, kažu istraživači.

„Da bismo potpuno dešifrovali emocionalnu vrednost ovih vokalnih reakcija, buduće istraživanje će morati da uključi analizu varijabilnosti srčanog ritma, koja daje dublji uvid u modulaciju autonomnog nervnog sistema“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)