Misterija rešena posle 25 godina: Sićušni uređaji otkrili kako NAJVEĆI EVROPSKI SLEPI MIŠ jede plen u letu

Misterija je rešena posle 25 godina istraživanja – naučnici su konačno utvrdili kako se hrani najveći slepi miš Evrope.

Ovaj predator – veliki noćnik ili Nyctalus lasiopterus – ne samo da se hrani malim pticama, već ih lovi i hvata na visinama od kilometar iznad zemlje.

I, što je najspektakularnije, jede ih u letu, piše Phys.org.

Međunarodni tim istraživača rasvetlio je način na koji veliki noćnik lovi i jede male ptice, a rezultati su objavljeni u žurnalu Science i „predstavljaju fascinantno štivo – priču o noćnoj vazdušnoj akrobaciji, poteri i predatorstvu“.

Svake godine milijarde ptica pevačica migrira između svojih područja razmnožavanja i zimovanja. Mnoge vrste lete visoko i putuju noću, delimom baš kako bi izbegle dnevne predatore. Ipak, to putovanje nije bezopasno jer slepi miševi love upravo noću.

Vožnja na leđima slepih miševa

Istraživači su se leđa velikih noćnika zakačili sićušne „rance“, koji sadrže biološke snimače razvijene na Univerzitetu u Orhusu. Ovi instrumenti beleže kretanje slepih miševa, ubrzanje, visinu i zvukove (uključujući eholokacione pozive slepog miša), a sve to zajedno otkriva tehnike lova dok jure plen više od jednog kilometra iznad zemlje, u potpunoj tami.

Nova studija pokazuje da ovi slepi miševi mogu leteti visoko usred noći kako bi locirali i napali ptice. Za razliku od nekih insekata, ptice ne mogu čuti eholokacione pozive slepih miševa.

Slepi miševi sposobni su da detektuju ptice na takvim udaljenostima zbog glasnih i relativno niskofrekventnih ultrazvučnih eholokacionih poziva. Kada se dovoljno približe i odaberu cilj, oni napadaju – što signaliziraju brzim rafalom kratkih eholokacionih poziva.

Podaci sa bioloških snimača pokazuju da su slepi miševi jurili svoj plen u strmim, vratolomnim poniranjima ka zemlji, slično lovačkim avionima u vazdušnim borbama.

Dva slepa miša poletela su vertikalno jedan 30 i drugi 176 sekundi, mašući krilima brže i jače utrostručujući brzinu dok su istovremeno slali pozive u napad.

Slepi miš koji se zaleteo 30 sekundi na kraju je odustao, drugi slepi miš je, međutim, uhvatio svoj plen blizu zemlje nakon skoro tri minuta potrage. Mikrofon je zabeležio 21 poziv za pomoć od ptice (crvendaća), a zatim 23 minuta zvukova žvakanja dok je slepi miš leteo na maloj visini.

U kombinaciji sa rendgenskom i DNK analizom krila ptica pevačica pronađenih ispod lovišta slepih miševa, podaci od samo dva slepa miša daju jasnu sliku završnog čina: slepi miševi ubijaju ptice ugrizom, a zatim im odgrizu krila – verovatno da bi smanjili težinu i otpor. Istraživači veruju da slepi miševi zatim rastežu membranu između svojih zadnjih nogu napred poput torbice i jedu pticu u letu.

- Znamo da ptice pevačice izvode divlje manevre izbegavanja poput petlji i spirala kako bi pobegle predatorima poput jastrebova danju – i čini se da koriste istu taktiku protiv slepih miševa noću. Fascinantno je da slepi miševi ne samo da su u stanju da ih uhvate, već i da ih ubiju i pojedu dok lete. Ptica te veličine teži otprilike polovinu težine samog slepog miša – to bi bilo kao da ja uhvatim i pojedem životinju od 35 kilograma dok trčim – rekla je Laura Stidšolt, profesorka Odeljenja za biologiju na Univerzitetu u Orhusu.

Ona je jedna od vodećih autorki studije i već nekoliko godina usavršava i primenjuje biologer tehnologiju u svom istraživanju slepih miševa, što je dovelo do brojnih naučnih radova – i iznenađenja.

U vreme kada je finalizirala prikupljanje podataka i uradila analizu za ovaj rad, Stidšolt je bila postdoktorantkinja na Lajbnicovom institutu za istraživanje zooloških vrtova i divljih životinja (Leibniz-IZW) u Berlinu.

Hipoteza stara 25 godina

Više od dve decenije poznato je da se najmanje tri velike vrste slepih miševa hrane malim pticama u letu. Veći deo ovog znanja potiče od neumornog rada španskog istraživača slepih miševa Karlosa Ibaneza i njegovih kolega sa Biološke stanice Donana (CSIC) u Sevilji.

Pre skoro 25 godina, Ibanez je otkrio perje u izmetu velikih noćnika i od tada je prikupio sve više dokaza da ovi slepi miševi hvataju i jedu ptice pevačice.

Istraživački tim iz Donane dugo je proučavao velikog noćnika. Postavili su „pametna“ veštačka skloništa u rezervatu Donana i implantirali svakom slepom mišu sićušni potkožni mikročip koji detektuje antena u svakom skloništu. Sistem beleži kretanje slepih miševa, čuva podatke i šalje upozorenja direktno na mobilne telefone tima. Godinama su istraživači pokušavali da otkriju kako su slepi miševi uspeli da uhvate i pojedu ptice u letu.

- Znali smo da veliki noćnik hvata i jede insekte u letu, pa smo pretpostavili da isto radi i sa pticama - ali morali smo to da dokažemo - kaže Ibanez.

Hipoteza je u početku naišla na skepticizam unutar naučne zajednice, budući da neke ptice teže do polovine težine samog slepog miša i stoga bi mogle smanjiti sposobnost letenja slepih miševa.

Pošto slepi miševi love noću, nemoguće je snimiti poteru. Istraživači su umesto toga pokušavali sa nadzornim kamerama na skloništima, vojnim radarom, ultrazvučnim snimačima pričvršćenim na balone na vruć vazduh i GPS tragačima. Glavni izazov bio je pronaći opremu dovoljno laganu da je slepi miševi mogu nositi.

Sada, sa laganim uređajima sa Univerziteta u Orhusu – i baš kada se Ibanez približava penziji – tim je konačno uhvatio velikog noćnika na delu.

Ključno za očuvanje slepih miševa

Za Elenu Tenu, takođe vodeću autorku studije, slušanje zvučnog zapisa poziva za pomoć ptice praćenih iznenadnom tišinom i dugim zvukovima žvakanja bio je intenzivan trenutak nakon toliko godina truda.

- Iako osećamo empatiju prema plenu, to je deo života u prirodi. Znali smo da smo dokumentovali nešto izvanredno. Za tim je to potvrdilo ono što smo tako dugo tražili. Morala sam to da slušam nekoliko puta da bih u potpunosti shvatila šta smo snimili – rekla je ona.

Srećom, malo je razloga za zabrinutost da slepi miševi prete populacijama ptica pevačica. Veliki noćnik je izuzetno redak i, u mnogim oblastima, ugrožen jer nestaju njegova šumska staništa.

Ovo otkriće ima važne implikacije za očuvanje vrste. Razumevanje ekologije i lovačkog ponašanja velikog noćnika je ključno za osmišljavanje efikasnih strategija očuvanja i upravljanja.

(Telegraf Nauka/Phys.org)