Sindrom belog nosa, opasni patogen i smrtnost od 90%: Gljiva pokrenula najrazorniju epidemiju među sisarima

Misteriozna bolest ubila je milione slepih miševa u Severnoj Americi, pa su naučnici rešili da otkriju šta je dovelo do najrazornije epidemije među sisarima. Zato su naučnici sa Univerziteta u Grajfsvaldu, u saradnji sa partnerima iz Francuske, Bugarske, Ukrajine i Finske, ali i stotinama volontera ispitali više od 5.400 uzoraka iz 27 zemalja i sa tri kontinenta.

Bolesti ne pogađaju samo ljude, naveo je Univerzitet u Grajfsvaldu u saopštenju. Tokom 2006. i 2007. iznenadna i neobjašnjiva smrtnost slepih miševa primećena je u pećini u američkoj državi Njujork. Pogođene životinje imale su bele, praškaste izrasline na nosu, što je izazvala ranije nepoznata gljiva - Pseudogymnoascus destructans.

Sindrom belog nosa

Ova gljivična infekcija, prvobitno nazvana sindrom belog nosa, a sada preimenovana u bolest belog nosa, ekspresno se raširila Severnom Amerikom, desetkujući populaciju slepih miševa i sa godišnjim stopama smrtnosti većim od 90 odsto ubila je nekoliko miliona slepih miševa.

Istraživači su otkrili da gljiva potiče iz Evroazije, gde postoji kraj autohtonih slepih miševa, kod kojih ne izaziva masovni pomor. Međutim, slučajno unošenje gljive u Severnu Ameriku pokrenulo je jednu od najrazornijih epidemija zabeleženih među sisarima, navodi se u saopštenju.

Skoro dve decenije, priča o ovom patogenu delovala je relativno jednostavno: jedan patogen, jasno identifikovano geografsko poreklo (Evropa) i dobro shvaćeni mehanizmi širenja. Međutim, novi genetski dokazi otkrivaju daleko složeniju sliku, dovodeći u pitanje naše pretpostavke o poreklu, raznolikosti i evolucionoj dinamici ove patogene gljive.

Jedan patogen i 5.479 uzoraka

Naučnici su dugo smatrali da je Pseudogymnoascus destructans jedini patogen odgovoran za bolest belog nosa. Međutim, studija objavljena u žurnalu Nature, zasnovana na analizi 5.479 uzoraka iz 27 zemalja sa tri kontinenta (Evropa, Azija i Severna Amerika), otkriva postojanje dve različite vrste gljiva sposobne da izazovu bolest.

Dosad je samo jedna od njih uneta u Severnu Ameriku.

- Ovo otkriće otvara nove puteve za razumevanje evolucije virulentnosti i načina na koji ovi patogeni imaju interakciju sa svojim domaćinima u različitim geografskim kontekstima. Mislili smo da poznajemo svog neprijatelja, ali sada smo otkrili da je dvostruko veći i potencijalno složeniji nego što smo zamišljali – rekla je dr Nikola Fišer, prva autorka studije.

Ona je na ovoj temi doktorirala na Univerzitetu u Grajsfaldu i Univerzitetu u Monpeljeu.

Alarmantno otkriće

Otkriće druge patogene vrste gljive koja može izazvati bolest belog nosa i koja pokazuje drugačiju specijalizaciju prema domaćinu predstavlja značajan novi rizik za očuvanje slepih miševa. Iako ova druga vrsta još nije otkrivena u Severnoj Americi, njeno potencijalno unošenje moglo bi ugroziti vrste slepih miševa koje do sada nisu bile pogođene prvom. Alarmantno je da bi se vrste slepih miševa koje trenutno pokazuju znake oporavka od prvobitnog patogena mogle suočiti sa novim pretnjama ukoliko se ova druga vrsta proširi.

Zahvaljujući genetskoj analizi više od 5.400 uzoraka prikupljenih širom Evroazije i Severne Amerike, studija je uspela da identifikuje odakle potiče epidemija bolesti belog nosa u Severnoj Americi - iz regije Podolje u Ukrajini. Ova oblast, dom nekih od najvećih pećinskih sistema na svetu, popularna je destinacija za međunarodne speleologe – posebno one iz Severne Amerike – još od raspada Sovjetskog Saveza.

Rezultati sugerišu da je slučajno unošenje gljive u Severnu Ameriku – najverovatnije putem kontakta sa speleolozima iz države Njujork – bio jedinstven događaj.

- Ovaj rad stavlja tačku na skoro dve decenije spekulacija o poreklu bolesti belog nosa (prvobitno sindrom belog nosa ) u Severnoj Americi i snažno ilustruje dubok uticaj koji jedan jedini događaj prenošenja može imati na divlje životinje – objasnio je dr Sebastijen Pešmaj, koordinator studije sa Univerziteta u Monpeljeu.

Opasnost vreba iz mraka

Ovo otkriće naglašava velike rizike koje speleološke aktivnosti predstavljaju za širenje patogena i ističe hitnu potrebu za boljim razumevanjem „biološkog zagađenja“ povezanog sa ljudskim putovanjima.

- Sprečavanje nenamernog transporta patogenih gljiva kao što je Pseudogymnoascus destructans mora postati prioritet u strategijama očuvanja i upravljanja zdravljem – kako za zaštitu divljih životinja, tako i ljudi – naglasio je dr Pešmaj.

Temeljno i sistematsko čišćenje speleološke opreme je od suštinskog značaja: studije pokazuju da ono drastično smanjuje prisustvo vitalnih spora gljiva i time ograničava širenje gljive odgovorne za bolest belog nosa.

Građanska nauka

Ova studija ne bi bila moguća bez izuzetnog angažovanja volontera, naglašava se u saopštenju. Zahvaljujući učešću više od 360 volontera sa lokacija širom severne hemisfere – uglavnom kiropterologa – istraživači su uspeli da analiziraju zaista izuzetan skup podataka.

- Ovaj projekat pokazuje snagu građanske nauke. Uz odgovarajuću obuku i mreže, volonteri mogu pomoći u generisanju podataka izvanrednog kvaliteta, u razmerama koje bi inače bile nedostižne – zaključio je dr Pešmaj.

(Telegraf Nauka/Universitat Greifswald)