Vreme čitanja: oko 2 min.
Neki slepi miševi opstaju i napreduju sa nivoima šećera u krvi koji bi bili smrtonosni za druge sisare
Vreme čitanja: oko 2 min.
Ljudi moraju da regulišu koncentracije šećera u krvi da bi sačuvali zdravlje i obezbedili energiju za naše ćelije. Premalo ili previše može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije i visok nivo šećera u krvi je obeležje metaboličke bolesti dijabetesa.
Novo istraživanje sa Instituta Stauers možda daje rešenja posmatrajući evoluciju i slepe miševe. Zabeležene su najveće prirodne koncentracije šećera u krvi kod sisara, što je nalaz koji sugeriše da su slepi miševi razvili strategije preživljavanja i čak napredovanja sa ovom ekstremnom odlikom, piše Phys.org.
„Naša studija izveštava o najvišim nivoima šećera u krvi viđenim u prirodi – koji bi bili smrtonosni, komatozni za sisare, ali ne za slepe miševe“, kažu istraživači. „Vidimo novu osobinu za koju nismo znali da je moguća“.
Preporučujemo
1.705 drevnih virusa otkriveno u glečeru na Himalajima: Neki su stari i 41.000 godina
Dok se ljudske aktivnosti na Antarktiku šire, naučnici identifikuju bitne lokacije za očuvanje biodiverziteta
Pre 30 miliona godina, neotropski listonosi slepi miševi preživljavali su hraneći se samo insektima. Otada su se diverzifikovali u mnoge vrste menjajući ishranu. Različite loze su sad specijalizovane za voće, nektar, meso i sve između toga – čak i krv.
Posmatrajući životinje koje postoje milionima godina, možemo da evidentiramo promene do kojih je došlo tokom evolucije, uključujući evoluciju ishrane, u cilju bolje zaštite sopstvenog zdravlja, kažu istraživači.
Da bi otkrili kako su slepi miševi diverzifikovali svoje ishrane, naučnici su otputovali u džungle Centralne Amerike, Južne Amerike i Kariba radi višegodišnjeg terenskog rada. Videli su različite načine asimilacije šećera – apsorpcije, skladištenja i upotrebe u telu – i kako je taj proces postao specijalizovan usled različitih ishrana.
Mehanizam održavanja nivoa šećera u krvi u uskom, zdravom opsegu naziva se glukozna homeostaza, što obično reguliše hormon insulin i što je poremećeno u dijabetesu. Različite vrste listonosih slepih miševa pokazuju niz adaptacija u cilju glukozne homeostaze, od promena intestinalne anatomije do genetskih modifikacija za proteine koji prenose šećer iz krvi do ćelija.
Slepi miševi koji jedu voće usavršili su putanju insulinske signalizacije radi smanjenja šećera u krvi. Slepi miševi koji se hrane nektarom, pak, mogu da tolerišu visoke nivoe šećera u krvi, slično kao ljudi sa neregulisanim dijabetesom. Oni su razvili drugačiji mehanizam koji izgleda ne zavisi od insulina.
Iako se još istražuje kako ti slepi miševi regulišu glukozu, istraživači su otkrili potencijalne znakove alternativnih metaboličkih strategija. Slepi miševi sa ishranom bogatom šećerom imaju duže segmente creva i crevne ćelije sa većom površinom za apsorpciju nutrimenata iz hrane. Osim toga, slepi miševi koji se hrane nektarom imaju kontinuiranu ekspresiju gena odgovornog za transport šećera, što je viđeno i kod vrste kolibrija.
Ova studija opisuje ne samo metaboličke karakteristike različitih vrsta slepih miševa sa različitim ishranama, već i njihovu intestinalnu morfologiju i genomske oblasti i proteinske strukturne razlike koje možda pokreću dijetetske adaptacije.
Nalazi će podstaći buduće istraživanje razlika u ishrani sisara i mogli bi unaprediti razvoj novih terapija za razne metaboličke bolesti kod ljudi.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Katastrofalna lančana reakcija promenila je evolutivni put Zemlje zauvek
Bizarne krvopije kriju ključ za razumevanje našeg porekla
Džinovski virusi u genetskom kodu skrivaju tajnu razvoja složenih organizama
Mikrobi: Nevidljivi pokretači Zemljine evolucije
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
