Mladi slepi miševi proizvode nove viruse – evo zašto naučnici obraćaju veliku pažnju

Opsežna studija pokazuje kako koronavirusi evoluiraju u svom prirodnom domaćinu.

Novo istraživanje sa Sidnejskog univerziteta rasvetljava kako koronavirusi nastupaju u populacijama slepih miševa, fokusirajući se na mlade slepe miševe kao žarišta infekcija i koinfekcija koje možda pokreću viralnu evoluciju.

Preporučujemo

Analizirajući hiljade uzoraka tokom tri godine, naučnici su otkrili da su mladi slepi miševi često domaćini multiplim koronavirusima istovremeno – dajući uvid u realnom vremenu u mogući način nastanka novih sojeva.

Mladi slepi miševi inficirani multiplim virusima mogli bi biti prirodni inkubatori za buduće varijante koronavirusa.

Ovi nalazi, sa virusima koji ne inficiraju ljude, obezbeđuju moćan model za predviđanje kako bi opasne varijante jednom mogle preći u ljude, naročito zato što pritisci životne sredine dovode slepe miševe bliže ljudskim staništima.

Slepi miševi su korisni za naše ekosisteme i privredu, ali – pošto uništenje staništa i pritisci životne sredine smanjuju njihovu udaljenost od ljudi – može doći do rizika od bolesti.

Istraživanje predstavlja pristup anticipiranju nastupa koronovirusa. Otkriveno je da su mladi slepi miševi inficirani češće i da bi mogli biti glavni izvor prelaska virusa u druge vrste. Studija takođe otkriva dinamiku koronovirusa koji cirkulišu među australijskim slepim miševima, a koji ne predstavljaju poznatu opasnost po ljude.

Endemični u populacijama slepih miševa, većina koronavirusa ne inficira ljude. Kad se to desi, kao u slučaju SARS-a, kovida-19 i MERS-a, obično se prenose od slepih miševa putem neke posredne životinje domaćina.

„Koronavirusi uglavnom nisu veliki problem za slepe miševe. Međutim, mogu da se ponašaju drugačije ako pređu u novu vrstu“, kaže dr Alison Pil iz Škole za veterinarsku nauku.

Istraživači su tokom tri godine sakupili više od 2.500 uzoraka izmeta, putem kojeg slepi miševi rasejavaju koronaviruse. Uzorci su uzeti od crnih letećih lisica i sivoglavih letećih lisica sa pet lokacija širom istočne obale Australije.

Testiranje je pokazalo da su koronavirusi najprisutniji u mladim slepim miševima u periodu između marta i jula, kad se približavaju zrelosti. Taj nalaz je bio dosledan tokom trogodišnje studije. Naročito se isticala visoka proporcija slepih miševa inficiranih multiplim koronavirusima istovremeno.

„Bili smo iznenađeni visokom stopom koinfekcija među juvenilnim i skoro odraslim slepim miševima“, kaže dr Pil. „Koinfekcija predstavlja priliku da jedna ćelija postane inficirana multiplim virusima, što je značajan prirodni prekurzor generacije novih sojeva“.

Šest detektovanih koronavirusa bili su nobekovirusi, potklasa virusa koji ne prelaze na ljude. Tri su bila nova. Bili su korisni za analizu jer predstavljaju minimalan rizik za ljude, ali su evolucioni rođaci sarbekovirusa, virusa nalik SARS-u koji su skloniji prelasku na druge vrste. Razumevanje evolucije nobekovirusa daje parelelne uvide u evoluciju opasnijih koronavirusa.

„Bezbedno smo pratili kako i kad su koronavirusi cirkulisali prirodno u populacijama slepih miševa. Koristili smo genomiku da pratimo infekcije individualnih životinja“, kažu naučnici. „Rezultati daju model za razumevanje pojave koronovirusa i budućih rizika u populacijama slepih miševa širom sveta. Fokusirajući se na koinfekcije mladih slepih miševa tokom izvesnih perioda, istraživači mogu bolje predvideti prirodnu evoluciju i pojavu opasnijih koronavirusa pre nego što postanu rizik po zdravlje ljudi“.

Dalje istraživanje je potrebno da bi se razumelo zašto su mladi slepi miševi podložniji infekciji i koinfekciji. Možda je razlog to što njihovi imunosistemi još nisu potpuno razvijeni ili stres sa kojim su suočeni u potrazi za partnerom prvi put, kaže dr Pil.

Promena životne sredine takođe može biti faktor. Ranija istraživanja o drugim virusima pokazala su da gubitak životne sredine zbog dolaska ljudskih populacija i nedostatka hrane može izazvati stres kod slepih miševa koji narušava njihov imunitet i čini ih podložnim infekcijama.

Istraživanje je počelo 2020. godine, u toku pandemije kovida-19. Baziralo se na ranijem radu o širenju virusa Hendra, koji takođe dolazi od slepih miševa.

Ovaj obim i dubina podataka u istraživanju o virusima su retki, čak i kod ljudskih virusa“, kaže dr Pil. Sakupljanje uzoraka od individualnih slepih miševa i ispod njihovih boravišta, kao i praćenje individualnih sojeva širom više lokacija i godina, obezbeđuje jaku osnovu za istraživanje uloge stresa usled životne sredine na razvoj koronavirusa.

(Telegraf Nauka/Science Daily)