Žaba koja jede stršljene pokazuje izuzetnu otpornost na otrov

Eksperimenti otkrivaju da žabe mogu da jedu vrlo otrovne stršljene bez pretrpljene primetne povrede, čak i nakon ponovljenih uboda. Većina žaba je uspešno konzumirala stršljene, uključujući zloglasnog azijskog džinovskog stršljena.

Ova neobična otpornost sugeriše da su žabe razvile mehanizme za blokiranje efekata otrova. Njihova otpornost mogla bi pomoći naučnicima da dođu do novih uvida u toleranciju na bol i toksine.

Preporučujemo

Identifikovana je žaba sa neočekivano jakom otpornošću na otrov – rutinski jede stršljene uprkos opasnim ubodima tih insekata. Istraživači veruju da bi ova vrsta mogla postati koristan model za proučavanje načina na koji životinje razvijaju toleranciju na otrov.

Kod mnogih ljudi je čak i pogled na žaoku stršljena dovoljan da izazove paniku. Ipak, izvesne životinje, uključujući neke ptice, pauke i žabe, redovno love odrasle stršljene.

Ubod stršljena može izazvati oštar bol, oštećenje tkiva i ozbiljne sistemske probleme kao što su uništenje crvenih krvnih zrnaca i srčana disfunkcija, koji mogu biti smrtonosni.

Ostalo je neizvesno da li životinje koje jedu stršljene zapravo podnose otrov ili jednostavno izbegavaju ubode. „Iako su izučavanja sadržaja želuca pokazala da žabe ponekad jedu stršljene, nikakvi eksperimenti dosad nisu ispitivali kako se to dešava“, kaže Šindži Sugiura, ekolog sa Univerziteta Kobe.

Radi istraživanja da li žabe izbegavaju ili podnose potencijalno smrtonosne ubode, individualnim odraslim žabama su iznete tri vrste stršljena: Vespa simillima, V. analis i V. mandarinia, u kontrolisanim laboratorijskim ispitivanjima. Svaka žaba je testirana samo jednom i uparena je sa stršljenima koji odgovaraju njenoj veličini, pri čemu su veće žabe uparene sa azijskim džinovskim stršljenom (V. mandarinia).

Pronađeni su jasni dokazi da odrasle žabe aktivno napadaju stršljene-radnike iz sve tri vrste. Još značajnije, 93%, 87% i 79% žaba je uspelo da pojede V. simillima, odnosno V. analis i V. mandarinia, uprkos tome što su bile ubodene u usta ili čak u oči.

„Dok miš slične veličine može da umre od jednog uboda, žabe nisu pokazale nikakvu vidljivu povredu ni nakon što su bile ubodene više puta. Ovaj izvanredni nivo otpornosti na jak otrov čini ovo otkriće i specijanim i uzbudljivim“, kaže Sugiura.

Šta čini ubod bolnim ili smrtonosnim

Ranije istraživanje je pokazalo da bol izazvan ubodom insekata ne mora uvek da odgovara smrtonosnosti njihovog otrova. Neke pčele, ose i mravi imaju izuzetno bolan, ali ne i smrtonosan ubod, dok drugi izazivaju minimalan bol, uprkos tome što im je otrov vrlo jak. Ovo sugeriše da su žabe možda razvile dvostruku otpornost i na bolne i na štetne efekte otrova stršljena, što im omogućava da ih uspešno love i jedu.

Ovo otkriće postavlja važna pitanja za buduće istraživanje. Naučnici sad žele da utvrde da li žabe poseduju fiziološke odlike, kao što su fizičke barijere ili specifični proteini, koje smanjuju bol i toksičnost otrova stršljena, ili toksini stršljena jednostavno nisu delotvorni u slučaju vodozemaca koji retko napadaju kolonije stršljena. Stoga ove žabe mogu postati važan model za proučavanje kako kičmenjaci razvijaju otpornost na otrov i bol.

(Telegraf Nauka/Science Daily)