„Iznenađujuće je predvidljiva“: Evolucija koristi istu genetsku „puškicu“ i iste trikove 120 miliona godina

Naučnici su pokazali da evolucija koristi istu genetsku „puškicu“ više od 120 miliona godina. To pokazuje da bi život na Zemlji mogao biti predvidljiviji nego što se prvobitno mislilo, saopštio je Univerzitet u Jorku.

Međunarodni tim naučnika proučavao je nekoliko srodstveno veoma udaljenih vrsta leptira i moljaca iz južnoameričkih tropskih šuma koje krase slične šare na krilima namenjene upozoravanju predatora, što je fenomen poznat kao mimikrija. Cilj studije bio je da se otkriju geni koji kontrolišu ove slične šare kod sedam srodstveno veoma udaljenih vrsta.

Preporučujemo

Naučnici, uključujući istraživače iz više južnoameričkih zemalja, otkrili su da su, uprkos tome što su veoma daleki srodnici, različite vrste leptira i moljaca koristile ista dva gena – ivory i optix – kako bi razvile gotovo identične šare.

Genetske promene kod različitih vrsta leptira nisu se desile u samim genima, već u sličnim „prekidačima“ koji te gene uključuju ili isključuju. Vrste moljaca su, iznenađujuće, koristile mehanizam inverzije – proces u kojem se veliki deo DNK okrene unazad – što je gotovo identičan genetski trik koji koristi i jedna od vrsta leptira.

- Konvergentna evolucija, gde mnoge nesrodne vrste nezavisno razvijaju istu osobinu, uobičajena je u čitavom drvetu života. Međutim, retko imamo priliku da istražimo genetsku osnovu ovog fenomena. Istražujući sedam linija leptira i jednog dnevnog moljca, pokazali smo da evolucija može biti iznenađujuće predvidljiva, i da su leptiri i moljci koristili potpuno iste genetske trikove iznova i iznova kako bi postigli slične šare još od doba dinosaura – rekao je Kenčon Dasmahapatra, profesor Odeljenja za biologiju Univerziteta u Jorku.

Istraživanje, objavljeno u žurnalu PLOS Biology, pokazuje da evolucija nije uvek „bacanje kockice“, već može biti predvidljivija nego što se ranije mislilo.

- Ovi srodstveno udaljeni leptiri i moljac su otrovni i neprijatnog ukusa pticama koje pokušavaju da ih pojedu. Oni veoma liče jedni na druge jer, ako su ptice već naučile da određena šara znači „ne jedi, otrovni smo“, za druge vrste je korisno da prikazuju iste te boje upozorenja. Ovde pokazujemo da su ove boje upozorenja posebno idealne jer se čini da je prilično lako razviti ove iste šare zahvaljujući visoko očuvanoj genetskoj osnovi tokom više od 120 miliona godina – rekla je Džoana Mejer, profesorka sa Instituta Velkom Sanger.

Saznanje da priroda prati određeni put i da nije onoliko „nasumična“ koliko se nekada mislilo, pomaže naučnicima da predvide kako bi se druge vrste mogle prilagoditi svom okruženju ili klimatskim promenama.

(Telegraf Nauka/University of York)