Najstarije ostrvo na svetu je prepuno čudnih i divnih životinja koje se ne mogu naći nigde drugo

Ovo mesto je zaista centar biodiverziteta– ako pomognemo da tako ostane. Smešteno malo više od 400 kilometara od obale Mozambika, Madagaskar je ne samo najstarije ostrvo na planeti, već i jedno od najčuvenijih. Jedan od razloga za to je zapanjujuća dubina i širina njegovog biodiverziteta, što nam daje mnoštvo čudnih i lepih životinjskih vrsta koje se ne mogu naći nigde drugo na Zemlji.

Najstarije ostrvo na Zemlji

Preporučujemo

Iako je možda samo sićušna tačka u Zemljinoj geološkoj istoriji, za nas, ljude sa relativno kratkim životnim vekom, Madagaskar postoji vrlo, vrlo dugo. Nekad je bio deo drevnog superkontinenta Gondvana, sve dok se sa Indijom nije odvojio od prostora današnje Afrike pre oko 150 do 160 miliona godina. Zatim, pre oko 84 do 91 milion godina, Indija je prekinula tu vezu i formirala novu sa Azijom, ostavivši Madagaskar usamljenim - od tada je solo, što ga čini najstarijim ostrvom na svetu.

Rezultat duge izolacije Madagaskara jeste da je evolucija imala mogućnost da bukne, što je rezultiralo bogatstvom biodiverziteta, sa brojnim vrstama koje ne postoje na drugim mestima na planeti. U stvari, smatra se da je oko 90 procenata vrsta na Madagaskaru endemično – i sve su neobične i čudesne.

Lemuri, lemuri i još lemura

Zaista ne možete govoriti o živom svetu Madagaskara bez pominjanja lemura, ukoliko ne želite da navučete na sebe gnev kralja Džulijena, čuvenog animiranog prikaza jedne od najprepoznatljivijih vrsta lemura na ostrvu, prstenastorepog lemura.

Međutim, prstenastorepa vrsta je samo jedna od otprilike 107 vrsta lemura koje žive na ostrvu. Među njima su najčupavije, poput Kokerelove i svilene sifake, do najmanjeg primata na svetu, mišjeg lemura, dugačkog samo 9 do 9,5 centimetara.

Foto: nomis-simon, CC BY 2.0 (creativecommons.org/licenses/by/2.0), via Wikimedia Commons

Lemuri su i neki istinski čudaci, od kojih je najveći aj-aj. Reći da ima čudan izgled je blago rečeno: ima velike uši, veoma neuredno krzno i duge i tanke prste dostojne horor-filma. Najduži je srednji prst, koji koristi za izvlačenje hrane iz inače nepristupačnih mesta – mada ga koriste i za čačkanje nosa. Divno!

Madagaskar je takođe dom jednom broju mesoždera, a fosa je najveći. Još jedan primer bizarne zbirke tamošnjih životinja, ovo stvorenje izgleda kao da neko nije mogao da se odluči između pume ili lasice, pa je ubacio sastojke za obe. Fose imaju vitka tela sa dugim repovima. Imaju kandže koje mogu uvući, a koriste ih za lov i penjanje na drveće. Da nije neobične sličnosti sa lasicom, zaista biste mogli pomisliti da su ova stvorenja mačke.

Međutim, iako fose pripadaju podredu Feliformia zbog svog mačkolikog izgleda, one definitivno nisu mačke – radi se o konvergentnoj evoluciji, kad vrste koje nisu u bliskom srodstvu nezavisno razviju slične odlike koje im pomažu da se prilagode sličnim okruženjima. Fose su zapravo srodnije mungosima.

Biodiverzitet u opasnosti

Loša vest je da su i lemuri i fose ugroženi. U stvari, poznati biodiverzitet Madagaskara trenutno doživljava brzo propadanje, sa više od 3.500 vrsta biljaka i životinja koje Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) smatra ugroženim u nekoj meri.

Foto: Shutterstock

Više faktora ima ulogu u ovom propadanju: gubitak (uključujući konveziju zemljišta za poljoprivredu) i degradacija staništa, klimatske promene, lov i ilegalna trgovina kućnim ljubimcima. Iako se ulažu napori u cilju rešavanja ovog problema, jedna studija procenjuje da bi, ako Madagaskar izgubi sve sisare koji su trenutno klasifikovani kao ugroženi, evoluciji trebalo 23 miliona godina da obnovi nivo biodiverziteta.

To je zastrašujuće - i ne samo kad su u pitanju ne-ljudske vrste. Kako je objašnjeno u jednoj studiji iz 2022. godine: „Madagaskar je među najsiromašnijim zemljama sveta, a njegov biodiverzitet je ključni resurs za održivu budućnost i dobrobit njegovih građana“. Očuvanje biodiverziteta ostrva najbolje što možemo biće od koristi svemu što živi tamo – ljudima ili drugim stvorenjima.

(Telegraf Nauka/IFL Science)