Zagonetni fosili iz Japana nisu ljudski: Novi uvid u praistoriju arhipelaga

Fosili koji su decenijama smatrani najstarijim dokazom ljudske prisutnosti u Japanu, uopšte nisu ljudski. Reč je o ostacima potpuno druge vrste – drevnog smeđeg medveda.

Ova otkrića ne samo da preispituju do sada prihvaćenu predstavu o ljudskim naseljima u Japanu, već pokreću važno pitanje o složenosti interpretacije fosila i značaju napredne tehnologije u arheološkim istraživanjima, piše Glass Almanac.

Preporučujemo

Otkriveni fosili i početna zabluda

Sredinom prošlog veka, tokom iskopavanja u blizini grada Tojohaši, otkrivena je kolekcija fosilizovanih kostiju koje su u to vreme smatrane revolucionarnim otkrićem. Pronađeni su fragmenti humerusa (ramene kosti) i deo bedrene kosti, a stručnjaci su verovali da su to tragovi ljudske prisutnosti. Ovi fosili su potpisivali najraniju ljudsku naseljenost Japana, za koju se smatralo da datira pre oko 20.000 godina. Smatrani su dokazima o postojanju Homo sapiensa ili jedne od bliskih ljudskih vrsta.

Međutim, uprkos oduševljenju u naučnoj zajednici, postojale su sumnje koje su tokom vremena postale sve jače. Već krajem osamdesetih godina, anatomska upoređivanja sa drugim poznatim fosilima, poput „Čoveka sa Akašija“, počela su da izazivaju sumnje. Uočena su odstupanja u anatomiji kostiju, što je dovelo do nagađanja da se možda radi o ostacima neke životinjske vrste, a ne ljudima.

Potvrda da fosili pripadaju medvedu

Nakon decenija spekulacija, napredak u tehnologiji omogućio je da se fosili iz Tojohašija konačno tačno identifikuju. Tim istraživača pod vođstvom dr Gena Suve sa Univerziteta u Tokiju iskoristio je savremene tehnologije snimanja, poput CT skeniranja, kako bi detaljno analizirali kosti. Rezultati su bili iznenađujući: fosili koji su prethodno smatrani ljudskim pripadali su drevnom smeđem medvedu (Ursus arctos), koji je živeo pre oko 20.000 godina u toj oblasti.

Ova nova identifikacija potpuno je promenila do tada prihvaćenu sliku o najranijoj ljudskoj naseljenosti Japana. Iako je ovo otkriće izazvalo izvesnu pometnju, ono takođe ukazuje na značaj stalnog usavršavanja naučnih metoda i alatki za preciznije razumevanje prošlosti.

Praistorijska hronologija Japana

S obzirom na to da su fosili iz Tojohašija isključeni iz razmatranja, najstariji ljudski ostaci u Japanu sada potiču iz drugih otkrića. Na primer, u Hamakati, na pacifičkoj obali Japana, pronađeni su fragmenti kostiju koji se datiraju između 14.000 i 17.000 godina. Ove kosti, koje pripadaju najmanje dvema različitim osobama, sada su prepoznate kao najstariji ljudski ostaci u zemlji.

Još stariji tragovi ljudske aktivnosti pronađeni su na Rjukjskim ostrvima, koja se prostiru između Japana i Tajvana. Fosili sa ovih ostrva datiraju čak 32.000 godina unazad, što otkriva neverovatne informacije o migracijama prvih ljudi u ovom delu sveta. Ova otkrića ne samo da prepisuju japansku preistorijsku hronologiju, već i pomažu u razumevanju prvih migracija i naseljavanja japanskih ostrva.

Fosili i prepreke u paleontologiji

Greška u identifikaciji životinjskih kostiju kao ljudskih nije jedinstvena za Japan. Paleontologija je, zapravo, puna sličnih slučajeva, koji pokazuju koliko je teško pravilno interpretirati fosile. Na primer, devedesetihg godina, na Aljasci je pronađen fragment kosti koji se u početku smatrao delom medveda. Kasnije je, međutim, otkriveno da se radilo o delu skeleta žene starosedeoca, koja je živela pre 3.000 godina. Ove greške ukazuju na to koliko je izazovno tumačenje fosila, naročito kada su u pitanju nepotpuni uzorci i ograničeni tehnološki alati.

Ove greške nas podsećaju na to koliko je lako doći do netačnih zaključaka, ako se oslanjamo na starije metode istraživanja. Kako se paleontološke tehnike razvijaju, tako postajemo sve sposobniji u prepoznavanju suptilnih razlika u kostima, što nam omogućava da bolje rekonstrušemo prošlost.

Tehnološki napredak u analizi fosila

Pogrešna identifikacija fosila iz Tojohašija služi kao podsetnik o tome koliko je nauka zavisna od stalne reevaluacije. Nauka o fosilima i ljudskoj evoluciji napreduje zahvaljujući stalnom unapređenju tehnologije. Danas, zahvaljujući naprednim alatima kao što su CT skeneri i DNK analiza, naučnici imaju mogućnost da precizno analiziraju i identifikuju razlike u kostima, što omogućava tačnije rekonstrukcije prošlosti.

Fosili iz Tojohašija koji su nekada bili temelj japanske praistorije, sada pomažu u isticanju značaja inovacija u arheologiji. Ove tehnologije omogućavaju bolje razumevanje anatomskih razlika između ljudskih i životinjskih ostataka, što nije bilo moguće pre nekoliko decenija. Ova nova otkrića čine istraživanje ljudske evolucije jasnijim i preciznijim.

(Telegraf Nauka / Glass Almanac)