Kako bi ekonomska teorija mogla pomoći u spasavanju ugroženih žaba

Foto: Wikipedia/USFWS

Nova studija upotrebljava teoriju portfolija radi identifikacije budućih „investicija“ u upravljanje prirodnim resursima, što bi moglo pomoći rukovodiocima da odluče koje akcije treba preduzeti u cilju zaštite populacija žabe coquí llanero u Portoriku.

Coquí žabe, 17 vrsta, i njihov karakteristični visokotonski „cvrkut“ predstavljaju nezvanične simbole Portorika. Čitava populacija coquí llanero, najmanjih i možda najugroženijih coquí žaba na ostrvu, ograničena je na samo tri male slatkovodne močvarne oblasti na severnoj obali. Stoga su ugrožene od jakih oluja, porasta nivoa mora i drugih promena klimatskih uslova.

Preporučujemo

Teorija portfolija dolazi sa polja ekonomije i predstavlja strategiju koju su mnogi od nas verovatno koristili za stvaranje stabilnog portfolija penzionih investicija.

Kad investiramo, učestvujemo u finansijskim tržištima sa rizikom i neizvesnošću. Moderna teorija kaže da nastabilniji portfolio investicija u ovom neizvesnom okruženju jeste kombinacija sredstava koja na suprotne načine reaguju na promenljive tržišne uslove.

Na primer, penzione investicije su obično kombinacija rizičnijih deonica sa većim dobitima i konzervativnijih obveznica sa manjim dobitima. Koliko investirate u deonice ili obveznice određeno je rizikom koji ste spremni da preuzmete.

Međutim, kakve veze to ima sa portorikanskim žabama?

Buduće životne sredine i klimatski uslovi su takođe neizvesni i menadžeri prirodnih resursa investiraju u okviru te neizvesnosti, kupujući zemljište za stavljanje pod zaštitu, obnavljajući staništa i preseljavajući vrste. Istraživači su razmatrali da li se teorija portfolija može upotrebiti za identifikaciju prilika za investiranje u cilju očuvanja coquí žaba.

„Diverzifikacija investicija je kao neko magično rešenje za stabilnost u uslovima buduće tržišne neizvesnosti“, kaže ekolog Mič Iton iz Jugoistočnog centra za klimatsku adaptaciju. „Teorija portfolija treba da pomogne u upravljanju rizikom u uslovima buduće klimatske neizvesnosti i da se investicije pažljivije razmotre sa realističnim varijablama poput budžetskih ograničenja“.

Istraživači su napravili modele koji uzimaju u obzir trenutno zaštićena staništa, scenarije budućeg porasta nivoa mora, projekcije budućih padavina i temperatura. Takođe su inkorporirali niz nivoa budućeg finansiranja, tj. različite iznose dostupne za investiranje.

Jedna strategija je maksimizirala koristi od konzervacije, ograničene samo budžetom. Druga je dala prednost smanjivanju rizika, takođe sa budžetskim ograničenjima.

U okviru strategije maksimiziranja koristi, troškovi su minimizirani investiranjem u preseljenje žaba u već zaštićene oblasti. S druge strane, u okviru strategije balansiranja rizika i koristi, prednost je data skupim investicijama u cilju kupovine novog zemljišta za preseljenje žaba, sa manjim rizikom od ekstinkcije kao rezultatom.

Studija je tako otkrila da oslanjanje na postojeće zaštićene oblasti možda nije dovoljno za ublažavanje budućih klimatskih rizika i da se investiranje u zaštitu dodatnih staništa možda isplati.

Takođe su identifikovane moguće oblasti za žabe na istočnoj strani Portorika, što je iznenadilo istraživače pošto je trenutna distribucija ograničena na severnu obalu.

Moderna teorija portfolija pomaže da se prilikom investiranja kontroliše rizik i ostvare maksimalne koristi. Primena je moguća i u slučaju drugih vrsta i scenarija, ali studija ukazuje na dva važna ograničenja.

Prvo je da trenutna primena uzima u obzir samo jednu vrstu prilikom razmatranja konkurentnih akcija konzervacije. Drugo je da primena ovih skupih investicija u stvarnom svetu zahteva detaljnije razmatranje lokalnih uslova kao što su troškovi očuvanja ili obnove određenih oblasti.

Ipak, moderna teorija portfolija može biti primenjena na niz vrsta, ciljeva upravljanja resursima i neizvesnih budućnosti.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)