Penzionisani uzgajivač pilića našao nešto neverovatno: Džinovski peščani puzavac bio skriven u potpornom zidu
Fosil star 240 miliona godina formalno je identifikovan nakon što je decenijama bio skriven unutar jednog potpornog zida. Istraživači sa Univerziteta Novog Južnog Velsa (UNSW) u Sidneju i iz Australijskog muzeja sada su imenovali i opisali drevnog vodozemca, skrećući ponovo pažnju na neobično otkriće koje je započeto devedesetih godina prošlog veka, piše ScienceDaily.
Preporučujemo
„Dešava se nešto čudno, promena u Zemljinoj rotaciji je bez presedana“: Dani se produžuju, naučnici zabrinuti
„Naši rezultati iz CERN-а nagoveštavaju NEOTKRIVENU FIZIKU“
Primerak je prvi otkrio penzionisani uzgajivač pilića, koji je nabavio kamenje iz obližnjeg kamenoloma kako bi sagradio baštenski potporni zid. Među tim kamenjem nalazio se fosil, koji je kasnije doniran Australijskom muzeju u Sidneju.
Paleontolog Lahlan Hart, saradnik UNSW-a i Australijskog muzeja, objašnjava da je fosil, sada nazvan Arenaerpeton supinatus, što znači „ležeći peščani puzavac“, izuzetno dobro očuvan. On obuhvata skoro čitav skelet, pa čak i blede obrise kože životinje.
- Ovaj fosil je jedinstven primer grupe izumrlih životinja poznatih kao temnospondili, koji su živeli pre i tokom vremena dinosaura. Ne pronalazimo često skelete sa još spojenom glavom i telom, a očuvanost mekog tkiva je još ređa pojava – rekao je Hart, doktorand na Fakultetu bioloških nauka, nauka o Zemlji i životnoj sredini (BEES) na UNSW-u.
Arenaerpeton je živeo u slatkovodnim sredinama unutar onoga što je danas Sidnejski basen tokom perioda trijasa, pre oko 240 miliona godina. Prema Hartovim rečima, verovatno je lovio drevne ribe poput onih iz roda Cleithrolepis. Osim toga, postoji malo dokaza o drugim vrstama koje su delile njegovo stanište.
Po izgledu, ovo stvorenje bi moglo da podseća na modernog kineskog džinovskog daždevnjaka, naročito kada se posmatra oblik njegove glave.
- Površno gledano, Arenaerpeton mnogo liči na modernog kineskog džinovskog daždevnjaka, posebno po obliku glave. Međutim, na osnovu veličine rebara i obrisa mekog tkiva sačuvanih na fosilu, možemo videti da je bio znatno krupniji od svojih živih potomaka. Takođe je imao prilično opasne zube, uključujući par očnjaka nalik kljovama na nepcu – rekao je Hart.
Jedan od najznačajnijih aspekata Arenaerpetona je njegova veličina. Hart procenjuje da je bio dugačak oko 1,2 metra od glave do repa, što je neobično veliko u poređenju sa mnogim njegovim bliskim rođacima iz istog perioda.
On napominje da su kasniji temnospondili nastavili da postoje u Australiji još 120 miliona godina, pri čemu su neke vrste dostizale još veće dimenzije. Ova duga istorija obuhvata dva velika masovna izumiranja, što sugeriše da je povećanje veličine tela možda igralo ulogu u njihovom opstanku.
Dr Metju Makari, viši predavač na UNSW-u i kustos paleontologije u Australijskom muzeju, naglasio je važnost ovog nalaza.
- Ovo je jedan od najvažnijih fosila pronađenih u Novom Južnom Velsu u poslednjih 30 godina, pa je uzbudljivo zvanično ga opisati. On predstavlja ključni deo australijskog fosilnog nasleđa – rekao je on.
Istraživanje je objavljeno u Journal of Vertebrate Paleontology.
(Telegraf Nauka/ScienceDaily)
Povezane vesti
Otkrivena drevna genetska mutacija: Savremeni ljudi je nose zahvaljujući izumrloj ljudskoj vrsti
Skelet dinosaurusa biće ponuđen na aukciji: Star je 66 miliona godina, dugačak 5,3 metra, a cena...
„Bio je velik kao vrana“: Istraživači u Patagoniji pronašli fosil jednog od najmanjih dinosaurusa na svetu
Ponovo otkriveni fosili neverovatnih stvorenja: Evolucioni uspeh „morskih daždevnjaka“
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
